Udarac u stomak izazvao smrt

Ranko Panić, brutalno pretučen tokom mitinga Srpske radikalne stranke 29. jula, umro je od posledica jakog udarca u stomak od koga mu je puklo debelo crevo, utvrdili su lekari sa Instituta za sudsku medicinu. Uizveštaju sa obdukcije, koji bi danas trebalo da bude prosleđen sudu, navodi se da je Panić preminuo od sepse posle pucanja debelog creva.

– Obdukcijom je utvrđeno da je pucanje debelogcreva posledica jakog udarca u stomak, posle koga je došlo do izlivanja crevnog sadržaja u trbušnu duplju, a potom i sepse. Lekari, međutim, nisu utvrdili da li je kobni udarac nanet rukom, nogom, kolenom ili je Panić pao i udario se na nešto – navodi „Politikin” sagovornik sa Instituta za sudsku medicinu koji je želeo da ostane anoniman.

Kako je objavljeno posle Panićeve smrti, nesrećni čovek je odmah po prijemu u Urgentni centar, lekarima ispričao da su ga dvojica pripadnika Žandarmerije brutalno tukla na protestnom mitingu SRS, organizovanom povodom hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića. Panić je tada, prema nezvaničnim informacijama, lekarima ispričao i da ga je jedan žandarm udario u stomak, a drugi u ruku.

U razgovoru za „Politiku”, Panićeva supruga Mirjana Vujičić, objašnjava da nikakvu zvaničnu informaciju o rezultatima obdukcije nije dobila. Sve što zna, kaže, saznala je iz novina. U crnini, grčevito se boreći da ne pusti suzu, Mirjana je počela da se priseća događaja posle kobnog mitinga.

– Kada se Ranko vratio iz Beograda imao je veliku crnu masnicu na ruci. Rekao nam je da ga je policajac udario pendrekom. Na stomaku nije imao nikakve modrice, niti je išta spominjao. Tek kasnije, kada su ga zadesili nepodnošljivi bolovi rekao mi je da ga je policajac udario i nogom u stomak – kaže Mirjana.

Sa setom se seća da joj u mladenovačkoj Hitnoj pomoći, 30. jula u četiri izjutra,nisu omogućili prevoz sanitetskim vozilom do Urgentnog centra u Beogradu. A, bilo ih je, veli, ispred Hitne pomoći nekoliko slobodnih. Sada se, sa suzama u očima, seća svakog trenutka tog 29. jula.

– Oko ponoći smo otišli u Hitnu pomoć. Nisu mu propisali čak ni lekove protiv bolova. S obzirom na to da nam ni kola za Beograd nisu dali, Ranka je odvezao prijatelj. Po prijemu, Ranku je u Urgentnom centru urađen rendgenski i ultrazvučni pregled. Morao je odmah na operaciju. Dan posle operacije lekari su nam rekli da je sa Rankom sve u redu, čak i bolje nego što su oni očekivali. Dva dana od operacije skinuli su mu i sondu. U subotu, četiri dana posle mitinga, zatekli smo ga vezanog za bolnički krevet. Stanje mu se naglo pogoršalo. Počeo je da bunca, imao je temperaturu 40 stepeni. Lekari su nam objašnjavali da je to posledica anestezije. U nedelju, kada smo došli da ga obiđemo, rečeno nam je da je Ranko prebačen u šok-sobu. Još jedanput je operisan – setno se seća Mirjana.

Na pitanje šta se posle toga dešavalo sa Rankom, Mirjana je zanemela.

Prenuvši se, rekla je da neće odustati od borbe za istinom. To, kaže, duguje Ranku.

– Zahtevaću od svih nadležnih institucija da utvrde ko je odgovoran za Rankovu smrt. Ljudi su gledali kako ga tuku.Nemamo šta da izgubimo, idemo do kraja – kaže Mirjana.

U Mladenovac, Ranko Panić se sa porodicom doselio iz rodne Korenice odakle su prognani. Od prvog do poslednjeg dana je bio na ratištu. Radio je kao magacioner u mlekari „Granice”.