Ljudska i ostala prava

Povodom slučaja Ranka Panića juče je novinar NIN-a Dragan Bujošević u jednoj radio emisiji rekao da ljudska prava radikala treba štititi, ali bi radikalski zahtevibili uverljiviji da su i oni štitili one koji su devedesetih bili ugroženi. To je svakako tačna konstatacija, ali ista stvar se može gledati i iz drugog ugla. Devedesetih godina su Demokratska stranka iSPO isticali zahteve da se poštuju ljudska prava i da se kažnjavaju policajci –batinaši. Danas predstavnici tih stranaka strpljivo čekaju „rezultate istrage” kada je reč o pretučenim novinarima i pripadnicima Radikalne stranke. Da li njihovo današnje držanje znači da devedesetih nisu bili iskreni, , već su samo ustajali u zaštitu svojih simpatizera i članova?

Drugim rečima, prirodno bi bilo očekivati da upravo one stranke koje su povele borbu za demokratiju i ljudska prava, sada kada su na vlasti, i pre radikala insistiraju na utvrđivanju odgovornosti policije. Tim pre što su same bile izloženi brutalnostima i što znaju da je policijsko nasilje drugačije od nasilja huligana. Huligane goni policija; ko goni policiju?

Obdukcioni nalaz će verovatno čitati kako kome odgovara. Radikali će tvrditi da je Panić ubijen; njihovi oponenti da nema dokaza da je policija odgovorna za njegovu smrt. Policija, po pravilu, nekažnjeno demonstrira silu koja prelazi granice zakona. Na televizijskom snimku sa mitinga podrške Radovanu Karadžiću jasno se videlo kako su u Makedonskoj ulici četvorica policajaca počinju da biju do pasa golog demonstranta koji leži na zemlji. Videlo se i da je snimatelj TV B92 naglo uperio objektiv kamere na drugu stranu. Nije se video epilog batinanja.

Vaš novinar je posle mitinga „Kosovo je Srbija” kod Palate „Albanije” zatekao četvoricu policajaca koji su uz kola pribili petnaestogodišnjaka, raširili mu noge i ruke i na svaku njegovu molbu da ga puste, redom udarali šakama u potiljak.

Hoće se reći da to nasilje nije izum Dačićeve policije. Ali da mu treba stati na put.