Lista Stanforda i naš naučni podmladak

Kao višedecenijski svakodnevni čitalac dnevnog lista „Politika” obradovao sam se kad sam pre neki dan pročitao članak o 15 kragujevačkih naučnika na listi Stanforda. Tim pre što sam boravio na Stanfordu i imao prilike da se uverim kako se vrednuje rad vrhunskih obrazovno-naučnih institucija, ali i pojedinaca. Tu se vrednuje pre svega broj samostalnih naučnih radova, a zatim i citiranost pojedinih istraživača. Na primer, da biste rukovodili naučnim projektom, vlada mišljenje da treba da imate tzv. h-faktor veći od 40 (Tajms hajer edukejšen organizacija, koja od 2004. godine vrednuje rad najuglednijih naučnoobrazovnih ustanova u svetu). Dakle, ili jesi ili nisi za odgovarajući posao spreman da preuzmeš odgovornost.

U našoj Srbiji, zemlji pametnih, ponosnih i odvažnih ljudi, zastava nauke vijori se na jarbolu tehnoloških dostignuća zahvaljujući istraživačima koji se pažljivo biraju već dugi niz godina. A onda dolaze priznanja: deoba od 201. do 300. mesta na čuvenoj Šangajskoj listi, i to u konkurenciji 1.800 univerziteta u svetu, pa povelja ERAZMUS... Razume se da je i kragujevački univerzitet sa svojih 12 fakulteta i Institutom za informacione tehnologije svemu tome dao doprinos. Pored ostalog, proglašen je za najbolji u Srbiji za 2022. godinu. Među fakultetima koji prednjače su Fakultet medicinskih nauka s svojim profesorima i istraživačima iz oblasti kliničke medicine.

Predvodnik je dugi niz godina bio nedavno preminuli profesor emeritus doktor medicinskih nauka Miodrag L. Lukić, imunolog, u svetu poznat i priznat kao vrstan teoretičar, praktičar, predavač i pedagog. Pošto je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, prošao je kroz sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. U stalnoj trci s vremenom i novim saznanjima, otišao je u svet (SAD, Velika Britanija, Holandija, Nemačka, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati....). Sve sredine su ga veoma brzo prihvatile i produbile saradnju s njim u zajedničkom interesu. O tome najbolje govore njegova dela: brojni naučnoistraživački radovi publikovani u renomiranim svetskim časopisima, rukovođenje naučnim projektima, brojna predavanja po pozivu. Njegov h-faktor je 48, dok broj citiranih radova prelazi 8.000. Kao rezultat svega, znatno je doprineo međunarodnoj afirmaciji Društva imunologije Srbije u okviru Evropske federacije imunoloških društava.

Uvek je posebnu pažnju posvećivao mladima prenoseći im svoja iskustva, a zatim ih upućujući na dodatne supspecijalizacije i saradnju s poznatim imunološkim centrima. Na taj način formirao je sjajan naučni podmladak – najbolje ambasadore naše zemlje iz oblasti imunologije. Time njegovo delo ostaje da živi i posle njega. Za naučnike kakav je bio Miodrag Lukić ne postoji veće priznanje.

Prof. dr Zoran Bojković,
redovni profesor Univerziteta u Beogradu