Privredni rast ove godine dva odsto

Privredni rast u ovoj godini mogao bi da iznosi samo dva odsto i to uz uslov da poljoprivredna sezona bude prosečna, jer ona doprinosi rastu BDP-a sa 0,5 odsto. Na početku 2023. preovlađuju faktori koji negativno utiču na privredu. Privredna aktivnost usporava, inflacija raste, zaposlenost stagnira, realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, ali su i dalje visoki. Kamatne stope su visoke što obara investicije i kupovinu trajnih potrošnih dobara. Geopolitička situacija je nepovoljna što odvraća preduzetnike od dugoročnih planova. Postoji i rizik od krize u bankarskom sektoru, rekao je juče Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, predstavljajući „Kvartalni monitor” publikaciju u izdanju Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

Postoje i pozitivne promene kao što su pad cena energenata s tim što je neizvesno da li će ostati na sadašnjem nivou.

„Najveći makroekonomski izazov predstavlja visoka i još uvek rastuća inflacija, koja je na kraju 2022. iznosila 15,1, da bi u februaru ove godine dostigla 16,1 odsto. Mada inflacija u svetu opada još je velika neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu.

Potencijalni razlog za sporije opadanje inflacije moglo bi da bude širenje krize u bankarskom sektoru i odobravanje velikog iznosa kredita za likvidnost ugroženim bankama u SAD i Švajcarskoj za sada, čime se delimično neutrališe efekat restriktivne monetarne politike. Odobravanje kredita za likvidnost moglo bi da uspori ili čak da privremeno poveća inflaciju, samo u slučaju, ako se bude radilo o dugotrajnijoj intervenciji velikih razmera. Za sada je verovatnije da obim intervencije neće biti makroekonomski bitan, kao i da će ona biti kratkotrajna, što znači da ne bi trebalo da znatno utiče na kretanje inflacije.

Imajući u vidu dinamiku inflacije tokom prethodnih nekoliko meseci, ocenjuje se da je opravdano da centralne banke, uključujući i NBS, nastave sa primenom restriktivne monetarne politike, to jest sa povećanjem kamatnih stopa u narednom periodu. Ovakva politika imala bi snažniji uticaj na obaranje inflacije, ako bi bila podržana restriktivnom fiskalnom politikom, odnosno politikom niskog fiskalnog deficita. Primenom restriktivne monetarne i fiskalne politike povećavaju se šanse za relativno brzo obaranje inflacije. Brzo obaranje inflacije je od presudne važnosti kako bi se se sprečilo pokretanje spirale između inflacije i plata.

Prošle godine realne zarade opale su u većini zemalja, što je doprinelo obaranju inflacije, ali takva politika neće biti izvodljiva u dužem periodu. Ukoliko inflacija potraje duže otpori protiv smanjenja realnih zarada biće sve snažniji, što znači da će zaposleni tražiti da plate prate inflaciju, a verovatno i da realno rastu, što bi moglo da dovede do pokretanja spirale između zarada i inflacije.

Srbija je u 2023. ostvarila relativno skroman privredni rast od 2,3 odsto koji je bio niži od rasta zemalja centralne i istočne Evrope, ali i cele Evropske unije. Na privredu Srbije nepovoljno utiče usporavanje privredne aktivnosti u EU, kao i pogoršanje geopolitičke situacije.

Fiskalna kretanja mogu se u načelu oceniti kao stabilna i pored toga što je u 2022. ostvaren relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Srbija ima mogućnost da u 2023. znatno smanji fiskalni deficit, u odnosu na planiranih 3,3 odsto BDP-a. Niži deficit budžeta vodio bi bržem umanjenju učešća javnog duga u BDP-u, čime bi se u narednim godinama smanjili troškovi kamata, koji će inače rasti zbog rasta kamatnih stopa. Drugi razlog zbog kojeg bi u 2023. trebalo da se ide na smanjenje fiskalnog deficita je što bi takva fiskalna politika doprinela obaranju inflacije. Treći su brojne neizvesnosti, pre svega u međunarodnom okruženju, koje bi mogle zahtevati neke nove i neplanirane državne intervencije – manjim fiskalnim deficitom bi se stvorio prostor za takve intervencije.