Početak drugog hladnog rata

Kineski predsednik posetio je Moskvu u trenutku kada je njegov dolazak bio više nego dobrodošla podrška sve izolovanijem domaćinu suočenom sa kritikama agresije, iscrpljujućim ratom i pozivom Međunarodnog krivičnog suda za njegovo hapšenje.

Prvorazredna simbolika posete Si Đinpinga je demonstracija moći Kine da sledi svoje interese ne obazirući se šta će tim povodom reći Zapad. Peking se pozicionira na globalnoj sceni i pokazuje da je u sučeljavanju sa Vašingtonom spreman da partnerstvo sa Moskvom iskoristi i po cenu prećutnog odobravanja brutalne ruske agresije.

Si je susret sa Vladimirom Putinom iskoristio da upozori SAD na potrebu pregovaranja sa Pekingom, a Evropljane da je Kina velika globalna sila. Poslata je i poruka Centralnoj Aziji, Bliskom istoku i Africi da je Kina pouzdaniji oslonac nego Amerika.

Kina ignoriše sve pakete sankcija Rusiji, kao i nalog za hapšenje Putina koje je izdao sud u Hagu tereteći ga za ratne zločine, među kojima je i nezakonita deportacija dece iz Ukrajine u Rusiju, što Moskva demantuje.

Međusobni odnosi dva evroazijska giganta imali su tamne trenutke obeležene potmulim nepoverenjem koje se završilo tek krajem hladnog rata. To što je saradnja sada u svojoj verovatno najboljoj fazi, direktna je posledica rešenosti da se „rame uz rame” bore za multipolarni svetski poredak suprotstavljen dominaciji Amerike i „hegemoniji dolara”.

U Moskvi su Putin i Si potvrdili da to postaje njihova globalna misija. Analizirajući rezultate bilateralne saradnje sa Rusijom poslednje decenije, Si je na zajedničkoj konferenciji za štampu zaključio da su oni od „vitalnog značaja za postojeći svetski poredak i sudbinu čovečanstva”.

Takve ambicije su, uoči posete, lideri dve zemlje potvrdili u kolumnama koje je Putin objavio u kineskom listu „Ženmin žibao” a Si u ruskoj „Rosijskaja gazeta”. Zajednička im je kritika arogancije Zapada.

Putin je direktno napao SAD: „Držeći se tvrdoglavije nego ikada svojih zastarelih dogmi i nestajuće dominacije, ’Kolektivni Zapad’ se kocka sa sudbinama čitavih država i naroda. Američka politika sistematskog odvraćanja od Rusije i Kine, kao i svih onih koji se ne pokoravaju američkom diktatu, postaje sve žešća i agresivnija”. Lider Kine, koja se na Zapadu sve češće opisuje kao „sistemski izazov” ili „protivnik”, samo je aludirao na Vašington: „Međunarodna zajednica sasvim je svesna da nijedna zemlja na svetu nije superiorna u odnosu na sve druge”. Strateško partnerstvo potvrđuje da dve zemlje nemaju nameru da se potčine izolaciji u koji ih Zapad gura. Putin je pokazao da ima moćnog saveznika, a Si da ima važnog partnera u odbrani od različitih pritisaka kojima je izložen otkako je 2012. došao na vlast. Pokazuje se da su SAD najsnažnija spona dva režima i dvojice predsednika koji imaju ambicije doživotnog vladanja.

Dve autoritarne sile, jedna u Evropi druga u Aziji, odlučne su da stvore novi globalni poredak. U Evropi, ruska agresija na Ukrajinu razotkrila je imperijalne ambicije Moskve prema „novom inostranstvu” dok Putin konflikt tumači kao borbu sa Zapadom radi „opstanka” Rusije. U Aziji, Kina se ne ustručava od oštre retorike oko Tajvana i Južnog kineskog mora i najavljuje veliko povećanje vojnog budžeta.

Ni Moskva ni Peking, uprkos svemu, ne žele konflikt sa Zapadom, ali ne beže od nove verzije hladnog rata. Da li je jačanje „saradnje bez granica” dve zemlje i dvojice „dragih prijatelja” koji su u Moskvi razmenjivali komplimente završna faza prestrojavanja sveta na dva bloka i formalni početak drugog hladnog rata?

U prvom su protagonisti bili samo Sjedinjene Države i Sovjetski Savez, u ovaj novi uključena je Kina koja pokazuje ambicije da bude vodeća sila u konfrontaciji sa Amerikom – što Rusija nevoljno prihvata.

Dok podržava Putina i ojačava njegove pozicije, Kina kapitališe na ekonomskim nevoljama suseda ali samo do određene mere. Peking po svaku cenu želi da spreči kolaps kremaljskog režima koji bi bio u američkom, a ne u kineskom interesu.

Linije novog hladnog fronta su uspostavljene. Kina, Rusija i Iran na jednoj, SAD, Britanija i drugi saveznici iz NATO-a na drugoj strani tek kreću u borbu za naklonost država poput Indije, Južne Afrike ili Saudijske Arabije.

Savezništvo autoritarnih lidera i njihova otvorena konfrontacija sa Zapadom mogu da dovedu do toga da svet decenijama bude podeljen na suprotstavljene tabore, čime bi bila otežana saradnja u vezi sa klimatskim promenama i globalna akcija protiv kršenja ljudskih prava, uz paralizu međunarodnih institucija i povećavanje tenzije u spornim regionima.

Vreme bipolarnog i jednopolarnog je prošlo. Globalne sile polako se, ali bolno, navikavaju na multipolarni svet. Ono što nedostaje su multipolarne institucije i nezavisni arbitri koji bi pomogli da se minimalizuje rizik od nuklearnog rata. No, mislim da je nuklearno oružje odradilo svoje. Tako će biti i sada. Ništa od trećeg svetskog rata, iako već živimo u svetu koji je mnogo drugačiji od onog koji je postojao pre 24. februara 2022.

Peking je Sijevo putovanje na 40. susret sa Putinom opisao kao „posetu za mir”, kao ponudu mirovnog plana za Ukrajinu od 12 tačaka. Rat je cementirao duboke podele sveta i nesumnjivo je bio prvi na listi „najosetljivijih tema” koje su Putin i Si imali na agendi.

Kako plan predviđa ukidanje „unilateralnih sankcija” Rusiji, ali ne traži povlačenje ruskih trupa sa okupiranih delova ukrajinske teritorije, mirovni projekat mogao bi da bude prihvatljiv Putinu koji kaže da je „otvoren za pregovarački proces” – ukoliko Ukrajina prihvati „nove realnosti”.

Na Zapadu kažu da Kina nije neutralan broker i da bi od Sijevog poziva na primirje koristi imala samo Rusija jer bi konsolidovala svoja „osvajanja” i pripremila se za novu ofanzivu. Sada su u to još uvereniji, iako treba sačekati da Si telefonom pozove Volodimira Zelenskog po povratku iz Moskve.

Jasno je da Putin i Si imaju mnogo toga zajedničkog: sasvim specifično tumačenje demokratije i slobodnog tržišta, prezir prema ljudskim pravima, strah od „obojenih revolucija” koje su uneli u zajedničko saopštenje. Iznad svega želju da okončaju globalnu dominaciju Amerike i da međunarodne organizacije prilagode interesima Rusije i Kine. .