Kad algoritam „uhapsi" Trampa

„Samo sam se zavitlavao. Mislio sam da će to možda retvitovati pet ljudi”, izjavio je za „Vašington post” Eliot Higins, osnivač istraživačkog portala „Belingkat”, koji je uz pomoć veštačke inteligencije napravio šokantno realistične fotografije navodnog Trampovog hapšenja. One su „zapalile” društvene mreže, ali otvorile i mnoga etička pitanja.

Za dva dana kompjuterski generisane fotografije na kojima je prikazano kako se bivši američki predsednik opire policajcima tokom privođenja videlo je čak pet miliona ljudi. Problem je što su neki korisnici ove fotografije rasturali kao prave.

Tramp je sam dao ideju Higinsu za ovaj „foto-eksperiment”. Tokom minulog vikenda on je na svoj društvenoj mreži „Trut sošal”, očito u cilju podizanja rejtinga, poručio da će biti uhapšen u utorak, čime je pripremio svoje pristalice za slike njegovog hapšenja.

Rezultat ove „foto-igre” je demonstracija zastrašujuće moći veštačke inteligencije (VI) u potencijalnom širenju lažnih informacija, koja nadmašuje postojeću zakonsku regulativu i postojeće korporativne etičke standarde.

Eliot Higins kaže da je u kreiranju ovih fotografija koristio verziju pet programa „Middžorni” za generisanje veštačkih slika, koju mesečno plaća 30 dolara. Donedavno je bilo gotovo nezamislivo da se u kućnim uslovima, uz pomoć sada lako dostupnih programa, stvaraju foto-realistični „dipfejkovi” svetskih lidera.

Slučaj izmišljenog Trampovog hapšenja, iako najgledaniji na internetu, nije jedini. Poslednjih dana društvenim mrežama kruže i druge vrlo uverljive generisane fotografije poznatih političara. Na jednoj zabavnijoj prikazani su Barak Obama i Angela Merkel koji poput dece razdragano skaču u morskom plićaku. Na drugoj je neko pokušao slikovito da poruči kako vidi sadašnji odnos ruskog i kineskog predsednika – na lažnoj fotografiji Putin je kleknuo da poljubi ruku Si Đinpingu.

Eliot Higins je seriju Trampovih fotografija, koje je po njegovim uputstvima izradio algoritam za replikaciju ljudskog tela, postavio na „Tviter”, uz jasno navođenje da je to proizvod veštačke inteligencije. Ali tokom preuzimanja bilo je onih koji su – namerno ili slučajno – ove računarski generisane slike predstavljali kao istinite. Tako je jedan korisnik „Fejsbuka”, koji sebe naziva blogerom, širio sporne fotografije uz tekst koji je mogao mnoge da dovede u zabludu: „U preokretu događaja bez presedana, bivši predsednik Donald Tramp je uhapšen i odveden u savezni zatvor.”

„Kreatori politike u SAD već godinama upozoravaju na potencijalnu zloupotrebu sintetičkih medija za širenje dezinformacija i sejanje konfuzije i razdora”, kaže senator, demokrata Mark R. Vorner, predsednik Senatskog obaveštajnog odbora.

Vorner smatra da bi programeri trebalo da budu obavešteni o mogućim posledicama korišćenja ovih alata. Ako njihov proizvod direktno omogućava štetu koja je razumno predvidljiva, trebalo bi ih smatrati potencijalno odgovornim. Ovaj senator dodaje da i donosioci odluka imaju posla kako bi suočili kompanije s mogućim opasnostima koje donosi veštačka inteligencija.

Andželo Karuzone, čelnik levičarske organizacije „Mediji su važni za Ameriku”, kaže da će se ove fotografije mnogima urezati u pamćenje, čak i ako Tramp na kraju ne bude ni optužen, a kamoli uhapšen u slučaju istrage o tajnoj isplati novca porno zvezdi Stormi Danijels nekoliko dana pre održavanja predsedničkih izbora 2016. godine.

I dalje vidljivi nedostaci na ovim kompjuterskim slikama ne umanjuju njihov uticaj u sivim zonama obmane i manipulacija s ciljem da se preko društvenih mreža utiče na javnost. Sem Gregori, izvršni direktor organizacije za ljudska prava „Svedok”, upozorava da cilj plasiranja ovakvih lažnih fotografija možda nije da se ljudi uvere da se određeni događaj desio, već da se ubede da više ne mogu da veruju ni u jednu sliku koju vide.

Visokotehnološke kompanije su posle slučaja širenja namerno iskrivljenog video-snimka nekadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi 2019. godine pojačale kontrolu. „Meta” je zabranila korisnicima da objavljuju video-snimke kojima je manipulisano, osim u jasnim slučajevima parodije i satire. „Tviter” je uveo slično pravilo, koje zabranjuje korisnicima da dele lažne i izmanipulisane medijske priloge koji mogu da dovedu do nasilja, širokorasprostranjenih građanskih nemira ili da ugroze nečiju privatnost.

Međutim, veštačka inteligencija je od tada znatno uznapredovala, tako da je sada teže otkriti lažne vizuelne priloge.

Ono što ovaj problem čini ne baš lako rešivim jeste činjenica da u novu fazu rata protiv dezinformacija tehnološki giganti kao što su „Meta” „Gugl” i „Tviter” ulaze nedovoljno pripremljeni, jer su u međuvremenu otpustili desetine hiljada zaposlenih.