Ruska pisma ukrajinske dece

Priča o ukrajinskoj deci koja su odvedena u Rusiju proteže se mesecima unazad. Izvori su bili isključivo zapadni i ukrajinski, a optužbe na račun Moskve su se pojavljivale tu i tamo. Vesti sa fronta su, međutim, često bile interesantnije, novi zahtevi Zelenskog, napredovanje „vagnerovaca” po ulicama Bahmuta ili Artjomovska, kako je već kome draže...

NIKAD (NI)JE KASNO: U svemu tome najčudnije je bilo uporno ćutanje ruske strane. Nije bilo negiranja zapadnih tvrdnji, iznošenja dokaza, objašnjavanja... I tako sve dok na adresu Vladimira Putina nije stigla optužnica Međunarodnog krivičnog suda i nalog za hapšenje, i to upravo zbog navodnog ratnog zločina „protivpravne deportacije i protivzakonitog prebacivanja dece iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku federaciju”.

Tako je i Rusija rešila da progovori. Kako su najavili, za početak aprila planiraju sazivanje neformalnog sastanka Saveta bezbednosti UN o „pravoj situaciji” u vezi sa ukrajinskom decom odvedenom u Rusiju. Vasilij Nebenzja, ambasador Rusije u UN, tvrdi da je njegova zemlja planirala sastanak mnogo pre nego što je MKS objavio nalog za hapšenje Putina.

SOPSTVENI PRIMER JE NAJBOLjI: Nebenzja je pitanje dece okarakterisao kao „potpuno prenapumpano” i poručio da Moskva želi da objasni na sednici SB da su oni odvedeni u Rusiju „samo zato što smo želeli da ih poštedimo opasnosti koju mogu doneti vojne aktivnosti”. Neke je možda još više iritirala izjava Marije Lvove-Belove, ruske komesarke za ljudska prava, inače drugooptužene na spisku Međunarodnog krivičnog suda, koja je posle obelodanjivanja optužnice protiv Putina i nje uzvratila: „Sjajno je što međunarodna zajednica ceni ovaj rad na pomoći deci naše zemlje; da ih ne ostavljamo u ratnim zonama, da ih izvodimo, da im stvaramo dobre uslove, da ih okružujemo ljubavlju i brižnim ljudima”. Navodno je i sama usvojila jednog ukrajinskog tinejdžera iz Mariupolja.

Svet zato sada čeka rusku verziju – zašto su deca odvedena. Ali ne zbog toga što bi to bila odbrana Putina već zato što će se možda saznati istina o sudbini ovih mališana jer je ono što se pripisuje Rusiji stravično.

Univerzitet Jejl je sproveo istraživanje o ovom slučaju koje je naručio i platio Stejt department i u njemu se navodi kako postoje navodno 43 kampa i da se „čini da je političko prevaspitavanje primarna svrha kampova”. Neku decu su, prema ovom izveštaju usvojile ruske porodice ili su ušla u hraniteljske mreže u Rusiji.

Da li je ovo sve zaista bilo „prenapumpavanje” uoči podizanja optužnice protiv Putina ili ne, trebalo bi uskoro da se razjasni. Tim pre što su se neka deca ovih dana vratila u Ukrajinu svojim roditeljima zahvaljujući nevladinim organizacijama.

KO ĆE PRE KOD „ČELIČNOG”: Predsednik Ukrajine ovih dana nestrpljivo čeka da zazvoni telefon. Uoči dolaska Si Đinpinga u Moskvu, u posetu koja je trebalo da ima i mirovni karakter pored dodatnog osnaživanja „čeličnog” prijateljstva Rusije i Kine, stigla je vest da će Si razgovarati sa Zelenskim telefonom. Do toga još nije došlo.

Ako je suditi po zvaničnom Kijevu, Zelenski se malo nećka da li da podigne slušalicu. Kako je objasnio savetnik u njegovom kabinetu, Mihail Podoljak, „postoje određene poteškoće u organizovanju razgovora Zelenskog i Sija, zbog nepostojanja jasnog stava Kine u ovom trenutku o stepenu njenog učešća u rešavanju vojnih pitanja između Ukrajine i Ruske Federacije”.

Mnogi su, međutim, skloniji uverenju da Zelenski jedva čeka da taj telefon zazvoni. Uostalom, sam je rekao da je spreman da sa Sijem razgovara „u bilo koje vreme”. To što Kijev nije zalupio vrata Siju kao što je to nedavno učinio Bašaru el Asadu, sirijskom predsedniku, koji je nešto malo pre Sija bio kod Putina, nije slučajno. Kijev računa na kineski novac za obnovu ratom razorene Ukrajine, jednog dana, ali pre svega zbog nade da će takav odnos prema svetskoj sili možda uticati na odluku Pekinga da ipak ne odobri izvoz oružja Rusiji.

MALO ZBOG UKRAJINE, VIŠE ZBOG SEBE: Dok se Zelenski „premišlja” španski premijer Pedro Sančez već pakuje kofere za put u Kinu sledeće nedelje. Uoči puta poručuje da je „Kina globalni akter tako da očigledno moramo da slušamo njen glas da vidimo da li možemo da stavimo tačku na ovaj rat”. Ali bi naivno bilo misliti da Sančeza samo zanima kraj rata. Njegove su pobude možda više „španske prirode” jer Kina postaje očigledno sve više zemlja sa kojom mnogi žele dobre političke, ali i ekonomske odnose. Zato će u Kinu i Emanuel Makron. I on u najavi puta spominje samo mirotvoračke pobude. Ali u koferu u Peking nosi mnogo više od maslinove grančice.

MOSKVA VIA BUDIMPEŠTA: U Peking bi mogao i Putin, uostalom Si ga je pozvao da dođe „u terminu koji mu odgovara”. Ruski lider je dobrodošao i u Mađarskoj uprkos optužnici Međunarodnog krivičnog suda koja nalaže zemljama potpisnicama Rimskog statuta, kojim je sud osnovan, da Putina uhapse ako se nađe na njihovoj teritoriji, a među njima je i Mađarska. Ali, kako je premijer Viktor Orban već dokazao da vodi svoju politiku, često mimo i protiv zapadnog sveta, u Budimpešti su objasnili da neće hapsiti predsednika Rusije jer „nema pravnog osnova” pošto „Rimski statut nije ugrađen u mađarski pravni sistem”. I tačka.

Putin bi, ako bi se držali međunarodnog prava, opušteno mogao da razgovara i sa Džozefom Bajdenom u Beloj kući, jer Amerika kao ni Rusija ne priznaje jurisdikciju suda. Možda bi u Americi Putin mogao da dobije i valjan savet kako „ratni zločin” predstaviti svetu kao „tragičan incident”, recept koji su odavno patentirali.