Pogled sa visine

Precizno rečeno, visinski radovi podrazumevaju „higijensko-tehničko održavanje visokih objekata“ kakve su višespratnice staklenih fasada, betonski silosi i ostale građevine koje streme nebu pod oblake... A šta sve spada u ovakve poslove, koji su izazovi i rizici, razjašnjava nam Predrag Stošić, po profesiji preduzetnik, koji je osnovao građevinsko-zanatsku radnju za uslužne delatnosti te vrste i završne građevinske radove na fasadi. Posle gimnazije studirao je geologiju, bavio se u Austriji ugostiteljstvom, na Jadranu ronilaštvom - Lastovo mu je ostalo u najlepšoj uspomeni - speleologijom kao omiljenim hobijem, a visinskim radovima sve vreme, evo već 25 godina.

- U ovaj ne baš svakidašnji posao, sem pranja prozora na zgradama na kojima se oni ne otvaraju, a takva je većina modernih poslovnih građevina u Beogradu, spadaju i sve one prepravke i popravke na fasadi kao što je zamena lima koji se odvojio, montaža oluka, montiranje klima-uređaja... - nabraja Predrag.

Pitamo ga kako je sve počelo, u želji da otkrijemo i šta navodi nekog da se sa mirnih zanimanja preorijentiše na ona neobičnija.

- U Beogradu je 1974. bilo velikog snega, ledenice su pretile sa krovova, „kipele“ iz oluka duž fasada, pa se ukazala potreba da se to sanira. Ne znam više ko nas je tada angažovao, ali znam da smo te zime mi iz Akademsko-speleološko-alpinističkog kluba puno radili - priseća se naš sagovornik.

Uže glavu čuva

(/slika2)Zanimalo nas je i kako je verati se po zgradama po snegu i ledu. Je li to teže od spuštanja u dubine špilja i pećina, što je „posao“ speleologa?

- Stene u pećinama nisu tako klizave kako se misli. U čizmama se lepo oslanjamo na njih. Princip je u suštini isti: učvrsti se uže niz koje se pažljivo po potrebi spuštamo, ili uz njega penjemo. Za to je neophodno statičko uže, u alpinizmu se koristi rastegljivije, dinamičko, da bi apsorbovalo pad, a u speleologiji, gde pad nije predviđen, uže ima veću nosivost a manju rastegljivost. U visinskom poslu uže je debelo 11 milimetara, može da nosi dve-tri tone, i ako se koristi na ispravan način, potpuno je sigurno. Fiksira se za nešto što je dovoljno jako, recimo za dimnjake, ventilacione otvore, zaštitne ograde na krovu... Noseće sidrište ide sa krova preko ivice zgrade i spušta se niz fasadu. Važno je osigurati dobar kontakt užeta sa zgradom, preko gumenih odbojnika, kako se ne bi oštetilo trenjem i prekinulo. Neophodna je i gomila tehničkih sitnica kako bi se postavio siguran sistem za njegovo korišćenje - objašnjava naš sagovornik.

Radna odeća je prepoznatljiva - kombinezon ili samo pantalone, uz obavezni šlem kakav se koristi u alpinizmu i u speleologiji. Ali, to nije sve. Svaki radnik ima i lični tehnički komplet: gornji i donji pojas, grudnu i nožnu penjalicu, karabiner - metalnu alku za povezivanje delova opreme u funkcionalni sistem. Tada je tehnički opremljen. Ali, šta je sa ostalim običnim ljudskim potrebama, kakve su glad i žeđ, dok na nekoliko desetina metara klizi, kao pauk, po površini neke višespratnice?

I šale i strepnje

(/slika3)Saznajemo da po većoj vrućini ponesu vodu, a ručaju u pauzi koja se pravi posle svakog spusta koji može da traje i tri sata.

U Predragovoj grupi visinskih radnika su uglavnom speleolozi, i to različitog uzrasta - najmlađi ima 19 godina a najstariji 44. Uglavnom su to stabilni, porodični ljudi. Jedan je i otac šestoro dece. Nastoji da bira ljude koji su postojani i duže se zadržavaju u ekipi. Podseća i da je mentalna strana u ovom poslu jako važna. Svi radnici prolaze redovan lekarski pregled da bi se utvrdilo da li su fizički zdravi i jesu li sposobni za rad na visini. Sem fobije od visine, važno je da im nije poremećen centar za ravnotežu i osnovna psihofizička kondicija. Zdrava ishrana se podrazumeva, a pre i za vreme rada nije dozvoljen alkohol. Fizički, to nije jako težak posao, ali s obzirom na psihološku komponentu on je zahtevan. Teško je i višesatno sedenje u klupici, da se ne bi visilo u pojasu koji pod težinom tela preseca cirkulaciju.

U takvim uslovima, kad vise na zgradi i odvojeni su od ostalog sveta, i odnos u ekipi je poseban. Povezaniji su. „Padne“ tu i šala, i poneki vic, tek da se prebrodi monotonija i poništi trema. Strah uvek postoji, ali je važno pretvoriti ga u predostrožnost. Bude i anegdota. Često neko ko je u zgradi ne zna da se objekat sređuje, pa kad na 15. ili 20. spratu vidi nekog ko mu „visi“ na prozoru, kao oparen odskoči sa stolice. A kad su prali „Ineksovu“ zgradu, zaposleni su otvarali prozore i dodavali im kafu i sokove.

Najzahtevnije i najneobičnije u ovom poslu bilo je ipak čišćenje unutrašnjosti silosa, smatra Predrag. Iskustvo speleologa bilo je dobrodošlo, pa su korišćene speleološke lampe i veliki reflektori, zaštićeni od prašine koja je po silosima jako zapaljiva. Iako su silosi visoki od 40 do 45 metara, veći problem predstavljala je širina 7-8 metara. Da bi dohvatili i očistili zidove, dovijali su se na određene načine. Svaki posao zahteva i dozu kreativnosti kako bi se na najlakši i najbezbedniji način uspešno rešio problem.

- U ovom poslu, koji ipak nosi više rizika od onog za kompjuterom ili tezgom, može da se zaradi za normalan život, pod uslovom da se posao dobije, jer je puno firmi koje se time bave. Ali, najlepše je kada zgrada koja je bila sva musava i prljava posle vašeg rada zablista i sine kao nova - s ponosom ističe Predrag.