Konobarima se plaća i do 65.000 dinara

Omladinske i studentske zadruge prilika su srednjoškolcima, studentima i nezaposlenima do 30 godina da steknu prvo radno iskustvo i samostalno zarade. Poslovi za koje se omladinci već godinama najčešće odlučuju jesu pomoćnik prodavca u butiku, rad u prodavnicama brze hrane, mesto konobara, deklarisanje i pakovanje robe, ali i za teže fizičke poslove – prenošenje i utovar robe.

Za sve ove poslove sat se plaća između 250 i 350 dinara. U prodavnicama garderobe plata je obično manja nego za rad sa hranom i pićem ili za poslove u magacinu. Pored plaćanja po satu, poslodavci mladima nude i dugotrajnija zaduženja pa se za mesec konobarisanja može zaraditi od 55.000 do 65.000 dinara, dok je za posao u banci mesečna plata oko 50.000 dinara.

Za pojedine aktuelne poslove neophodno je radno iskustvo ili posebno znanje pa je za rad u kol-centrima, koji se plaća od 40.000 do 60.000 mesečno ili oko 300 dinara po satu poželjno poznavanje stranih jezika. Iskustvo se traži i u administrativnim poslovima za koje je potražnja radnika velika, a plate između 300 i 360 dinara po satu ili do 59.000 dinara mesečno. Često se traže i farmaceuti, koji mesečno mogu da zarade oko 50.000 dinara.

Studenti, naročito oni iz unutrašnjosti, često koriste pogodnosti zadruga, kako bi zaradili džeparac ili platili kiriju.

– U zadrugama uvek pitaju kojim tipom posla bismo se bavili pa nam ponude više opcija ili sami pronađemo ono što nam odgovara. Kada su poslodavci zadovoljni radom, oni nas sami pozovu pa je zadruga samo posrednik u plaćanju – rekla je studentkinja Jana Bošković.

Ipak, dostupnost mladih koji se još školuju u toku godine se menja. Pred ispitne rokove i u toku školske godine manje se traže privremena zaposlenja. Najviše interesenata je uglavnom u toku leta ili sredinom semestra.

– Radila sam preko omladinske zadruge u produženoj godini, uglavnom poslove koji se plaćaju po satu. Ali kada sam dobila ponudu da radim za mesečnu platu, morala sam da odbijem jer bi mi to oduzelo previše vremena za pripremanje ispita – kaže Jovana Vidaković.

Koliko je mladima isplativ rad posredstvom studentske zadruge zavisi od vremena koje će na poslu utrošiti i udaljenosti radnog mesta. Mnogi brzo odustaju jer im poslodavci traže da ostanu duže ili im ne obezbede prevoz do radnog mesta.

– Uslovi rada su dobri, ali često se desi da je posao daleko od centra grada pa, umesto predviđenih osam sati, zbog prevoza izgubimo još tri sata. Nezgodno je i kada se noćna smena ranije završi. Tada moramo da se vratimo kući pešice ili taksijem, a onda za prevoz potrošimo sve što smo zaradili – objašnjava Vladimir Pejčinović.

Struktura omladinaca koji rade posredstvom zadruga je, ipak, izmenjena u odnosu na prethodne godine. Poslove uglavnom dobijaju studenti, a znatno manje nezaposlenih može da pronađe radno mesto na ovaj način.

– Poslodavcima je danas manje isplativo angažovanje nezaposlenih do 30 godina jer je bruto plata, zbog svih doprinosa koje za nezaposlene uplaćuju, nekoliko puta veća od bruto plate za studente ili srednjoškolce. Zato se oni koji angažuju radnike uglavnom odluče za mlade kojima su zdravstveno i socijalno osiguranje obezbeđeni – rekli su iz omladinskih zadruga.

Uprkos ponekim teškoćama, mladi često koriste pogodnosti zaposlenja posredstvom omladinskih zadruga, a firme ih dosta angažuju. U Srbiji ima više od stotinu zadruga, a samo u prestonici one broje i po nekoliko hiljada redovnih zadrugara.