Knjiga o Aleksi Saviću – dobrotvoru

Prokuplje – Pre 145 godina umro je doktor Aleksa Savić, jedan od najvećih prokupačkih dobrotvora koji je svojim delima zadužio generacije tog grada, a tim povodom Narodni muzej Toplice i Podružnica Srpskog lekarskog društva u Prokuplju organizovali su promociju fototipskog izdanja knjige autora Novice Šaulića „Lekar u službi svog naroda dr Aleksa Savić, ministar narodnog zdravlja”.

Iz prokupačke podružnice Lekarskog društva kažu da su novim štampanim izdanjem pomenute knjige želeli da još više približe i upoznaju sve građane Prokuplja i Topličkog kraja sa čovekom koji ih je mnogo zadužio.

– Pred nama je knjiga lekara, političara, narodnog poslanika i ministra koji je bio sluga narodnih potreba. Ovo je knjiga o čoveku koji je bio predan radu za svoj narod, a njegova poslednja želja bila je u skladu sa dotadašnjim životom, testamentom je najveći deo svoje imovine ostavio narodu. Zato je ova knjiga života potrebna svakom pojedincu da mu ukaže kako se radi i služi svojoj zemlji i narodu, potrebna je društvu da bi osetilo značaj ljudi koji su snaga zemlje i koji smrću ostavljaju mesto bez zamene – kažu o knjizi iz ovog lekarskog društva.

Srbija je imala dosta dobrih lekara u istoriji, pogotovo u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine, ali je Aleksa Savić bio jedan od najboljih, jer njegova dela i njegova životna priča govore da nije bio karijerista i da je prevashodno voleo da pomaže ljudima ne samo kao lekar već i kao čovek.

Aleksa Savić je rođen 9. marta 1878. godine u Užicu u bogatoj porodici pekara, kafedžije i vlasnika hana Milana Savića.

– U gimnaziju je krenuo u Užicu, a završio ju je u Beogradu. U Užicu se prilikom školovanja razboleo od trbušnog tifusa, što je kasnije ostavilo traga na njegovo zdravlje, a i kao dete preležao je zapaljenje plućne maramice. Medicinski fakultet završio je u Gracu 23. aprila 1903. i po povratku u Srbiju, odslužio je vojni rok u Drinskoj bolničarskoj četi u Valjevu, a posle vojske stažirao je šest meseci na Ginekološko-akušerskom odeljenju Opšte državne bolnice u Beogradu – podseća Darko Žarić, istoričar.

Ukazom Ministarstva unutrašnjih dela Sanitetskog odeljenja od 1904. godine postavljen je za lekara u prokupačkom srezu, gde je tada radio kao okružni fizikus i upravnik male bolnice.

Njegov rad po selima je bio težak. Kada je došla zima 1904. godine, lekar Aleksa Savić, otišao je u selo Prolom, gde je izbila epidemija velikih boginja. Kod jednog bolesnika, Stevana Džinovića, dijagnostikovao je ileus i radi operacije ga uputio za Niš. Kako bolesnikova porodica nije mogla da plati troškove prevoza, Savić je sam platio – dodaje Žarić podatke iz istorije tog lekara.

Savić je suzbijao uspešno i kožne bolesti kod male dece na selu, ujedno obučavajući majke da čuvaju decu od tih bolesti na pravilan način. Imao je svake godine oko 1.500 odojčadi koje je morao da obilazi, a vršio je i preglede školske dece u svim školama Topličkog okruga, inicirao osnivanje đačkih kujni, školskih kupatila i drugih korisnih ustanova.

Učesnik ratova 1912–1918. godine

Aleksa Savić se pored ostalih učenih ljudi u Prokuplju družio i sa vojvodom Živojinom Mišićem, koji je nakon penzionisanja 1914. godine boravio u Prokuplju.

Među Savićevim hartijama pronađena su dva pisma vojvode Živojina Mišića iz kojih se vidi koliko su bili bliski. Jedno od njih je vojvodino pismo iz Beograda, a drugo iz Kana 1919. godine. Pisma svedoče o prijateljstvu koje je trajalo sve do Vojvodine smrti 1921. godine.

Aleksa je bio učesnik oslobodilačkih ratova Srbije 1912–1918. godine, a na izborima 1927. godine izabran je za poslanika i kasnije tokom formiranja vlade imenovan za ministra narodnog zdravlja.

Kao lekar i ministar, Savić je znao šta je najpotrebnije narodu: zdrava voda za piće iz čistog vodovoda, škola za buduće stručnjake u poljoprivredi. Zalagao se za bolje higijenske uslove u Toplici pa je obezbedio sredstva za izgradnju bolnice sa 80 ležaja i 14 kupatila u Prokuplju, koja je završena 1929. godine.

Aleksa je preminuo 1928. godine u Nišu, a od strane kralja Aleksandra Karađorđevića odlikovan je posmrtno Lentom Svetog Save prvog stepena.

Pre smrti je testamentom u sudu zaostavštinu poklonio Prokuplju.

Ona se sastojala od 400.000 tadašnjih dinara koje je namenio za izgradnju sanatorijuma na brdu Hisar za oporavak bolesnika, a po njegovoj ličnoj želji sahranjen je na istom brdu u grobnici. Nije ispoštovana njegova želja jer na Hisaru u toj zgradi nikada nije bio sanatorijum, već je uvek bio restoran koji je poznat u narodu kao ,„Savićevac”.

Po Savićevoj želji, projekat zgrade je izradio arhitekta Dragutin Maslać, inspektor Ministarstva građevina. Njegovu grobnicu i danas posećuju turisti, učenici i drugi posetioci brda Hisar.

Gradska bolnica u Prokuplju nosi njegovo ime od februara 2012. godine odlukom Upravnog odbora bolnice, dok je Medicinska škola u tom gradu dobila naziv „dr Aleksa Savić” 1990. godine.

U krugu prokupačke bolnice 2009. godine podignut je prvi spomenik ovom lekaru, bronzani reljef uradio je poznati srpski i prokupački vajar Dragan Drobnjak.