Zbog čega je Krim važan

I želja i izazov i kost u grlu. Poluostrvo Krim, smešteno u Crnom moru, ima površinu kao pola Švajcarske, klimu sličnu onoj na Azurnoj obali i veoma turbulentnu istoriju.  Bio je meta mnogih osvajača.  Izlaz na Crno more oduvek  je bio cilj ruskih careva. Taj cilj ostvarila je Katarina Velika. Krim je 1783. godine postao deo Ruskog carstva.

Šef Komunističke partije SSSR-a Nikita Hruščov je 1954. to tada rusko poluostrvo administrativno, dekretom, integrisao u sovjetsku republiku Ukrajinu.  Objašnjenje je tada bilo kratko i simbolično: zbog teritorijalnih i ekonomskih veza... Danas se spekuliše da je Hruščov poreklom bio Ukrajinac, da mu je supruga bila Ukrajinka, da je on u mladosti radio u Ukrajini, bio i šef komunista...

Posle raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, Krim je postao deo nezavisne Ukrajine. Kada su po granicama sovjetskih republika stvorene države, Boris Jeljcin nije ni zatražio da se Krim vrati Rusiji, s obzirom da je na njemu bila velika I važna pomorska baza.  Uskoro su počele napetosti, jer su dve trećine stanovništva toga poluostrva Rusi.

Ruski parlament je 1992. Hruščovljevu odluku proglasio nevažećom.  Krim je proglasio nezavisnost od Ukrajine, ali je vlada u Kijevu nekako smirila situaciju, dodelivši Krimu status autonomne oblasti.  Dve godine kasnije, 1994. konflikt se ponovno zaoštrio. Na Krimu je za predsednika izabran Juri Meškov, koji je otvoreno radio na priključenju Rusiji. Ali i tada je Kijev uspeo da zadrži Krim u državnim okvirima Ukrajine. Funkcija predsednika Krima je ukinuta, a Meškov je pobegao u Rusiju.

Spor Ukrajine s Rusijom oko raspoređivanja ruske Crnomorske flote na Krimu trajao je sve dok nije potpisan partnerski sporazum 1997. godine. Tada je dogovoreno da Rusija svoje vojnike 2017. povuče sa Krima, ali je potom ukrajinski predsednik Viktor Janukovič  rok za povlačenje produžio do 2042. godine.

Rezultati jedne ankete, koju je u junu 2013. sproveo kijevski centar „Rasumkov“, pokazali su da samo 31 odsto stanovnika Krima podržava Ukrajinu kao nezavisnu državu, 36 procenata su bili protiv – uglavnom su se tako izjasnili tamošnji Rusi.

Kada je Rusija 2014. anektirala ovo poluostrvo, bio je  to težak udarac za ekonomiju Ukrajine. Poluostrvo je do tada živelo uglavnom od turizma.  Ali to je moglo da se promeni jer su na samom poluostrvu, kao i u Crnom moru, otkrivena velika nalazišta gasa. Ukrajinska vlada planirala je 2013. godine da potpiše sporazum sa međunarodnim koncernom, predvođenim američkim energetskim gigantom „Ekson mobil“ o eksploataciji gasa i nafte u Crnom moru. Potpisivanje je naravno zbog  aneksije, propalo.

Planovi Kijeva su bili da se na Krimu i u Crnom moru od 2017. godine godišnje eksploatiše i do deset milijardi kubnih metara gasa, kako je to tada procenilo ukrajinsko ministarstvo za energiju.

Na Krimu se odvija drugačiji tip rata

I dok  rat besni  Donbasom, na Krimu se vodi sasvim drugačiji rat. Reč je o noćnim eksplozijama, iznenadnim napadima, sabotažama i dezinformacijama.

Vraćanje Krima može da izgleda kao malo verovatan ishod, ali Kijev ulaže znatne napore kako bi pokazao tu nameru. A Rusi se trude kako bi utvrdili i odbranili poluostrvo.

Zelenski stalno poručuje da će povratiti Krim. Zato cilj udara je da uznemirava rusku crnomorsku flotu i da prekine vitalne ruske linije za snabdevanje.

Tek povremeno neslužbeni videozapisi na društvenim mrežama daju po neku predstavu o tome što je pogođeno  i samo povremeno ukrajinski zvaničnici spominju bilo kakve akcije na Krimu.

Povremene sabotaže unutar Krima su za sada delo nepoznatih počinioca. Ruski mediji izvestili su o pokušaju dizanja u vazduh gasovoda u Simferopolju, što je izazvalo eksploziju i požar. Sabotirana je i železnička pruga u Bahčisaraju blizu Sevastopolja, a proruski društveni mediji pokazali su to kao skromnu štetu na pruzi.

Noćno nebo iznad Sevastopolja - baze Crnomorske flote – obasjava često protivvazdušna odbrana. Desile su se i eksplozije u području luke, ali uvek se kaže „sprečen je ukrajinski napad morskim bespilotnim letelicama, koji nije bio prvi takav napad protiv luke Sevastopolj.”

Satelitski snimci su pokazali i znatno  rusko gomilanje opreme i oklopnih sistema na nekoliko tačaka na severu Krima.

Poluostrvo je arterija kroz koju Rusija gura trupe i oružje u južnu Ukrajinu, kao i obrambena pozadina za ruske snage koje drže deo regije Herson.

Još jedan važan deo prikrivenog sukoba na Krimu su dezinformacije. Frekvencije radijskih stanica često se hakuju, kako bi se širile lažne vesti na razne teme, o naredbi za evakuaciju poluostrva, o lažnim uzbunama, naredbama…

Ofanziva i kontraofanziva

Iz Kijeva konstantno pristižu tvrdnje s ciljem da uznemire Ruse na Krimu. Tako se plasiraju priče da čelnici administracije na Krimu prodaju svoju imovinu i evakuišu svoje porodice, da nema radnika koji bi kopali rovove za odbranu…

Ukrajinski obavještajci javno govore da bi strateški cilj protivofanzive ovog proleća bio da se preseče koridor između Krima i ruske granice duž Azovskog mora.

To bi značilo udar na jug prema Melitopolju i u delove Hersona koji graniče s Krimom. Otvoreno je pitanje hoće li ukrajinske snage pokušati da prodru na Krim.  Neki američki zvaničnici su izrazito hladni prema takvoj nameri, smatrajući da bi to dovelo do nepredvidive eskalacije. General Mark Milej rekao je početkom ove godine da bi „bilo vrlo teško vojno izbaciti ruske snage iz svakog pedlja Ukrajine i ukrajinskih  teritorija okupiranih od Rusije".

Više je onih koji tvrde da je izolacija Krima jedna stvar, a ulazak, napad i držanje tako jako utvrđene regije koju čuva ruska mornarička flota sasvim druga stvar.

Dmitrij Medvedev je upozorio  da će Rusija upotrebiti „apsolutno sve oružje" ako Ukrajina pokuša da povrati Krim.

Kako stvari stoje, nijedna strana nije ni blizu pobede, tako da će sukob potrajati. Krim je lep, ali su “gas i nafta u izobilju” još lepši.