Penzioner, kakav div junak

Beznadežno, a to sam tek sa proćerdanim vremenom shvatio, izlazio sam na izbore da bih se „navikao” na neispunjena obećanja, odnosno laži i prevare poput „brzih pruga” do „godišnjih 10.000 dolara” po stanovniku, poput zajma za Srbiju ili „koštunjavog” legaliteta, čačanskog graditelja puteva na Mars i Mesec, ili na „ko ne razume Guču, ne razume Srbiju” i ostalih neopajanih gluposti da bi mi danas, prvi put sa izgledom da će biti ostvareno jedno izborno obećanje, ne verujući sam sebi, poverovao.

Stariji pamte pesmu „Partizan sam tim se dičim to ne može biti svak”. Analogno partizanskoj pesmi nameću se stihovi: „Penzioner sam tim se dičim to ne može biti svak”, a u ovoj zemlji to je „div junak” ako je junački uspeo da preživi, a ako nije, odneo je tajnu ličnog opstanka u grob! Ne potcenjujem napor Krkobabića. Iz izvoda njegovog prezimena i iskrenog zalaganja, penzioneri će „krkati”, osim prozračne supe iz kesice, i poneko krilce od pileta kako bi se podsetili na zaboravljeno meso! Na osnovu doživljenog, individua se seti, pod uslovom da je čitala „Deveti krug” Aleksandra Solženjicina, na bitan detalj iz romana.

Naime, u Staljinovim gulazima izluđivane su, nekada vodeće ličnosti vlasti i intelektualci, na najbesprizorniji i monstruozno maštoviti način: davali su im komadić kavijara da se sete šta su nekada jeli na njegovim gozbama. To je atak, u istoriji nezapamćen, na ličnost. To su otvorena vrata u ludilo i mentalno ubistvo!

Znam pouzdano, jer ako ne znaš pitaš i saznaš da u fondovima od značaja za finansijski uređenu zemlju, penzionerski fond igra značajnu ulogu, a kako i ne bi kada su svi koji su radili u njega vremenom ulagali. Ali, ne lezi vraže. Iz tog fonda, fonda domicilnih penzionera, građeni su „Sava centri” i centri svih centara i trgova „Potemkinovih” nam sela i gradova.

(/slika2)Tužno deluje zabrinuti Toma kada izjavi da će 10 odsto love koja će pripasti penzionerima ugroziti državni budžet. Valjda vi, gospodine Tomo, znate pošto su sahrane! Veselnici, istomišljenici, ne odbiše, svojevremeno, svoje enormno povećanje plata koje su „zaslužili” svojom ispraznom retorikom u zdanju koje se zove parlament!

Smatram da naš parlament ima manjinu u odnosu na šofere dobro podšišanih parlamentaraca, za par banki, u skupštinskom frizeraju.

Ali, stiže uteha! Penzionerska dokolica, doduše kasno, iznedriće šahovske majstore koji se bave drevnom igrom sedeći na klupama srpskih parkova. Izabrana je sjajna igra da se ne misli na stvarnost. Kakav promašaj vlasti da se nije setila da tu igru uvrsti u kampanju za olakšanje penzionerskog života! Klupa, šah i drvo bez ploda jedine su slike penzionerskog bitisanja koje naša štampa beleži.

Pre mnogo godina, šetajući sa prijateljem ulicama Stokholma,zatekao sam se ispred jedne divne građevine.Misleći da je u pitanju hotel najviše kategorije pitao sam šta je ta zgrada.Dobio sam,za mene tada a i danas,zapanjujući odgovor:dom za stara lica.Iz naše perspektive, a sa čitavih 10 odsto povećanja penzija ostaje namda zavidimo penzionerima koji žive u Novom Beogradu sa pogledom na hotel „Hajat”. Barem mogu da maštaju.