Be­ći­ro­vić že­li ar­hi­vu Ha­škog tri­bu­na­la – u Sa­ra­je­vu

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Sa­ra­je­vo – Ot­ka­ko je za­seo u fo­te­lju bo­šnjač­kog čla­na Pred­sed­ni­štva BiH, pred­stav­nik SDP-a De­nis Be­ći­ro­vić če­sto u svo­jim jav­nim is­tu­pi­ma, ko­ji se naj­če­šće ne ukla­pa­ju u nje­go­ve nad­le­žno­sti, po­ku­ša­va da oma­lo­va­ži Re­pu­bli­ku Srp­sku i nje­na za­kon­ska i ustav­na pra­va. Op­sed­nut mi­šlju da od­lu­ke o sve­mu tre­ba i mo­že da do­no­si sa­mo po­li­tič­ko Sa­ra­je­vo, Be­ći­ro­vić je, iz­me­đu osta­log, uzeo se­bi pra­vo i da zva­nič­no za­tra­ži da ar­hiv­ska gra­đa Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju bu­de po­hra­nje­na u BiH, u Sa­ra­je­vu.

Na tu nje­go­vu za­mi­sao sti­gle su broj­ne osu­de iz Srp­ske, ali i je­din­stve­na po­ru­ka da je u za­blu­di ako mi­sli da će mu se že­lja ostva­ri­ti. Pred­sed­nik Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik ka­že da Be­ći­ro­vić „de­lu­je kao mu­sli­man­ski pred­stav­nik, a ne kao pred­sed­ni­štvo”. Pod­se­ća ga da je ar­hiv pi­ta­nje „ko­jim se ba­vi­mo du­že vre­me”, da on mo­ra da se na­đe na lo­ka­ci­ja­ma i u struk­tu­ra­ma ko­je pri­pa­da­ju en­ti­te­ti­ma” i da Pred­sed­ni­štvo BiH ni­je ni nad­le­žno da re­ša­va to pi­ta­nje.

„U sva­kom slu­ča­ju ire­le­vant­no je da se sa­mo je­dan član pred­sed­ni­štva ne­što ras­pi­sao, ne­što on mi­sli da tre­ba. Evo, ne­ka ra­di, da vi­di­mo šta će ura­di­ti. Ne­će ni­šta ura­di­ti”, re­kao je Do­dik.

Zah­tev da ar­hiv­ska gra­đa Ha­škog tri­bu­nal bu­de iz­me­šte­na u Sa­ra­je­vo, uz obra­zlo­že­nje da „isto­rij­ske okol­no­sti na­la­žu po­tre­bu” da to bu­de baš Sa­ra­je­vo, Be­ći­ro­vić je upu­tio ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru UN, pred­sed­ni­ku Me­đu­na­rod­nog re­zi­du­al­nog me­ha­ni­zma za kri­vič­ne su­do­ve i pred­sed­ni­ku Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN. O sa­dr­ža­ju pi­sma in­for­mi­sao je i se­kre­ta­ra UN Me­đu­na­rod­nog re­zi­du­al­nog me­ha­ni­zma za kri­vič­ne su­do­ve Abu­ba­ka­ra Tam­ba­dua, s ko­jim se sreo u Sa­ra­je­vu.

Ne­go­do­va­nje i bri­gu, ko­je je na srp­skoj stra­ni iza­zvao Be­ći­ro­vi­ćev zah­tev, oprav­da­va­ju do­sa­da­šnja ne­ga­tiv­na is­ku­stva. Op­šte je mi­šlje­nje da bi ar­hiv­ska gra­đa, u slu­ča­ju da bu­de po­hra­nje­na u Sa­ra­je­vu, bi­la zlo­u­po­tre­blja­va­na i traj­no iz­gu­blje­na za Srp­sku. Ta­ko, iz­me­đu osta­lih, raz­mi­šlja i pred­sed­nik Or­ga­ni­za­ci­je sta­re­ši­na Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske Slo­bo­dan Žu­plja­nin.

„To­me se tre­ba su­prot­sta­vi­ti svim in­sti­tu­ci­o­nal­nim sred­stvi­ma”, ka­že Žu­plja­nin.

Po­sla­nik SNSD-a u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni BiH i do­ne­dav­ni di­rek­tor Re­pu­blič­kog cen­tra za is­tra­ži­va­nje ra­ta, rat­nih zlo­či­na i tra­že­nje ne­sta­lih Mi­lo­rad Ko­jić sma­tra da ar­hi­va tre­ba da „bu­de vra­će­na ono­me od ko­ga je i uze­ta – in­sti­tu­ci­ja­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske”. Tu oba­ve­zu na­me­će i stav Ha­škog tri­bu­na­la, po ko­jem, pre­ma Ko­ji­će­vim re­či­ma, „na­sle­đe tog su­da, ko­je pod­ra­zu­me­va i ar­hiv­sku gra­đu, tre­ba stal­no da bu­de po­hra­nje­no u Ha­gu, a uko­li­ko do­đe vre­me da tre­ba da se re­ši pi­ta­nje te ar­hi­ve, ona po za­ko­nu pri­pa­da oni­ma (en­ti­te­ti­ma) kod ko­jih je i na­sta­la”.

Iz Me­đu­na­rod­nog re­zi­du­al­nog me­ha­ni­zma za kri­vič­ne su­do­ve, ko­ji je na­sle­dio Ha­ški tri­bu­nal, za RTRS je po­tvr­đe­no da će „od­lu­ku o ar­hiv­skoj gra­đi do­ne­ti Sa­vet bez­bed­no­sti UN”.