Veljko Bulajić objasnio zašto podržava Mila Đukanovića u drugom izbornom krugu
(Фото predsjednik.me)
Crnogorski predsednik Milo Đukanović prošle godine je povodom 13. jula - Dana državnosti, uručio odlikovanja istaknutim ličnostima, kulturnim institucijama i sportskim kolektivima za doprinos izgradnji, razvoju i afirmaciji Crne Gore, obnovi njene državnosti i značajna postignuća u različitim oblastima.
Đukanović je na ceremoniji u Vili Gorica rekao da je uveren kako će to biti podsticaj u fukciji daljeg napretka Crne Gore.
On je tada orden prvog stepena dodelio Veljku Bulajiću, jednom od najpoznatijih i najznačajnijih reditelja Crne Gore.
„Bulajićevi filmovi su jednako nagrađivani od publike kao i kod njegovih kolega. Bio je nominovan za Oskara, a videlo ga je preko 450 miliona gledalaca”, rekao je Đukanović.
Bulajić je, kako je tada rekao Đukanović, za vreme raspada Jugoslavije ostao na braniku najviših ljudskih i civilizacijskih vrednosti i dizao glas za multietničku, savremenu, antifašističku Crnu Goru.
Sada je Veljko Bulajić (95) jugoslovenski reditelj, scenarista i glumac rođen u Crnoj Gori, koji je najveći deo svog radnog veka proveo u Zagrebu u video poruci uoči predsedničkih izbora podržao kandidata DPS-a Mila Đukanovića.
Bulajić kaže da je Đukanović jako puno uradio za Crnu Goru, da je postao istorijska ličnost i da treba da ostane na čelu države.
„Kad pogledam šta je sve napravio, od vremena kada se izborio za nezavisnost i samostalnost Crne Gore, pa sve do dana današnjega, objektivno govoreći – napravio je jako puno.
Tako da gledajući i sabirajući sve činjenice mirne savesti slobodno mogu reći da je Milo Đukanović postao istorijska ličnost Crne Gore.
I ta istorijska ličnost Crne Gore treba da ostane na čelu države Crne Gore”, naveo je Bulajić u poruci uoči drugog izbornog kruga u nedelju, 2. aprila.
Na društvenim mrežama je mnogo komentara na ovu vest, a najčešće s pominje ona crnogorska izreka o serdaru i vojvodi i o uzajamnom čašćavanju „jakim rečima”.
Veljko Bulajić autor je kultnih ostvarenja "Vlak bez voznog reda" (1959), "Kozare" (1962), "Bitke na Neretvi" (1969), "Atentata u Sarajevu" (1975), "Velikog transporta" (1982).