Pola veka Fis dizajna

Retrospektivnu izložbu radova Ljubomira Pavićevića Fisa, pionira srpskog dizajna, pod nazivom „Pola veka Fis dizajna” svečano će večeras, u 19 časova, u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu otvoriti arhitekta Slobodan Mašić.

Duge sede kose, iskričavih plavih očiju u vedrom raspoloženju Ljubomir Pavićević Fis, osamdesetogodišnjak, sačekao je juče ekipu „Politike” u Muzeju, okružen brojnim radovima koji su upravo raspoređivani po zidovima. Broj idejnih rešenja znakova, ambalaža, plakata, prospekata, grafika, filmskih špica, skulptura, enterijera i eksterijera koje je on potpisao je zapanjujući i govori o tome da u istoriji našeg dizajna nema mnogo stvaralaca, poput Pavićevića, angažovanih na svim poljima u kontinuitetu od 55 godina.

Fis je na ovaj dugi, neizvestan i lep put krenuo 1953. godine od Vršca do Njujorka, od domaćih sajmova do uglednih galerija i muzeja. Uz osmeh, grafički, industrijski i dizajner ambalaže, vajar, fotograf, scenograf... čiji su projekti samo do 1968. bili realizovani u više od pet miliona primeraka, kaže da je mnogo toga u njegovom životu odredio slučaj.

(/slika2)– Kada vidim ovoliki broj radova koji će biti izloženi nekako se prepadnem, ovo je situacija u kojoj se zapitam kako je moguće da sam sve to uradio. A ovo što vidite je samo trećina mog celokupnog rada. Izložba je ujedno i prikaz jednog vremena, mnogi radovi su tu više od pedeset godina stari. Zanimljivo mi je bilo pitanje jednog momka, koji je video moje plakate iz pedesetih godina, u kojem sam ih programu radio! Razumeo sam ga potpuno, jer on živi u vreme današnje tehnologije i deluje mu nestvarno da sam rukom pisao slova i izmišljao ono što danas zovu fontovima – kaže duhovito dizajner koji je doprineo kulturi vizuelnih komunikacija kod nas i osmislio primenjenu grafiku, politički plakat i ekonomsku propagandu.

Svi koji posete izložbu moći će da do 14. septembra vide Fisove radove i u kompjuterskoj tehnici.

– Bilo je neminovno da, bez obzira na moje godine, naučim da radim i na kompjuteru; jednostavno, došlo je vreme da ostavim rapidografe, lenjire, četkice. Stara izreka je da mlađi treba da uče od starijih, a ja sam vrlo brzo shvatio da je danas obratno. Sve što sam naučio o kompjuteru naučio sam od mladih ljudi i nije mi pala kruna sa glave. Ali, i od istorije se može učiti a ja njoj pripadam – kaže Pavićević.

U vreme kada su se slikari i grafičari bavili onim što se danas zove dizajn on se tu, kako kaže, našao slučajno.

– U mladosti sam počeo da studiram arhitekturu koju sam veoma voleo, ali sam morao da napustim studije iz najbanalnijih životnih razloga. Jednog jutra sam na železničkoj stanici video plakat „Ideja, crtež, štampa – primamo nove saradnike”, javio sam se na konkurs i tako sam, u stvari, počeo da se bavim dizajnom. Svih ovih godina nijedan posao nisam odbio i uvek sam govorio da sve znam da radim, a onda sam noći i dane provodio u učenju. Posle sam se zaljubio u taj posao. To je životna sreća da čovek provede celi vek radeći ono što voli. Pri tom sam bio slobodni umetnik.

Fisove skulpture od bojenih eksera su, tako, jednom prilikom videli predstavnici lanca robnih kuća nameštaja „Mobilia moderna” iz Italije i poručili ih kako bi oplemenili svoj izložbeni prostor.

(/slika3)Fis je sarađivao i sa velikim domaćim firmama: „Merimom”, „Dalijom”, „Centrotekstilom”, „Galenikom” i mogao je da živi normalno od novca koji je u svetu dizajna zaradio. Danas izgleda nestvarno da je plakat iz 1953. za film iz života Josipa Broza Tita „Dokumenti jednog života” uradio u celosti rukom.

– Dobar dizajner mora da ima sveobuhvatna znanja, nije to dečko iz susedstva koji zna da crta. Dizajner mora da upozna mnoge životne tokove da bi nešto mogao dobro da osmisli. Pre nego što prihvatite neku ponudu, predfaze su veoma važne; treba da proučite filozofiju ljudi za koje radite, da poznajete tehnologiju koja će da proizvede vaš projekat. Svoje đake sam iz Škole za dizajn, a ja sam jedan od njenih osnivača polovinom prošlog veka, vodio u železaru da vide kako se topi i lije metal.

Ljubomir Pavićević Fis je i u osmoj deceniji života aktivan; trenutno sarađuje sa firmom „MVTC” i radi na idejnom rešenju ambalaže za jabukovo sirće: „Nema malog i velikog posla, moja dužnost je da sve što radim uradim najbolje što mogu,” kaže za kraj naš poznati dizajner.