Kurti poziva Zapad da pritisne Beograd

Pritisnut iz inostranstva da formira Zajednicu srpskih opština i suočen sa ozbiljnim političkim napadima albanskih opozicionih partija zbog prihvatanja sporazuma iz Brisela i Ohrida, Albin Kurti pokušava da reši tumačenjem sporazuma na svoj način. Uz to, sugeriše da zapadni deo međunarodne zajednice oštricu svog pritiska usmeri na Beograd, a da zanemari Prištinu. A bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani istakao je da sporazum postignut u Ohridu između Kosova i Srbije, kao i Briselski, daju autonomiju srpskoj zajednici na Kosmetu.

Premijer privremenih prištinskih institucija Kurti kaže da bi dodatni pritisak Zapada na Srbiju mogao da donese rezultate po pitanju priznavanja Kosova.

„Smatram da je potrebno izvršiti veći pritisak na Beograd, jer je Beograd dokazao da najbolje razume taj jezik. Srbija nije demokratska država. Samo zajednički napor, uz dodatni pritisak i Brisela i Vašingtona, ali rekao bih posebno Berlina, Pariza i Rima, mogao bi doneti rezultate”, rekao je Kurti.

Kurti je istakao da je pritisak neophodan.

„Šta god da Evropska unija ili Sjedinjene Američke Države sada kažu Beogradu, Srbija će biti dovoljno hrabra da traže više, da ne odustane od Kosova i da dobija sredstva od Evropske unije”, dodao je Kurti.

A bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani navodi da je Kurti pogrešno odigrao svoju ulogu, što će, kako kaže, imati dugoročne posledice, prenosi Dukađini.

„Kurti je odigrao ulogu potpuno pogrešno, samoupravljanje će doneti dugoročne posledice”, izjavio je on.

Hasani smatra da će stvaranjem ZSO biti stvoren novi paralelni ustavni poredak.

„Ohridski sporazum sa planom implementacije će proizvesti paralelni ustavni poredak. Mi to nazivamo 'Materijalnim ustavom', bez poštovanja procedura. Ovo je 'Materijalni Ustav' Kosova koji se stvara. Strukture ove autonomije Srpske zajednice će joj parirati, ona nije treća vlast, jer da je treća vlast imala bi nadzornu kontrolu”, objasnio je on, prenosi Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, kada bi ZSO bila podvrgnuta testu ustavnosti, ona ne bi prošla. Hasani je rekao da je predviđene obaveze sporazuma između Srbije i Kosova već legalizovala EU kao posrednik obe strane, dok je nepotpisivanje sporazuma opisao kao razlog za unutrašnju političku potrošnju.

„Obaveze koje su tamo predviđene opravdane su izjavom posrednika. A pravna snaga ne proizilazi iz činjenice da je potpisan jer, na primer, postoje verbalni procesi i ako se nešto osporava, to se vrlo lako dokazuje. Ono što nije potpisao, Vučići ili naša strana u obrazloženju to je za unutrašnju političku potrošnju... relevantnost je potpuno politička”, izjavio je Hasani.

Što se tiče toga da li Ohridski sporazum ima legitimitet, Hasani je rekao da tako nešto zavisi od njegove pravne težine. Ističe da je sadržaj sporazuma i plana implementacije jasan. Premijer Kurti je izjavio da Ohridski sporazum znači de fakto priznanje, a za bivšeg predsednika Ustavnog suda takva izjava je irelevantna.

„Ono što Albin Kurti kaže je nebitno. To je tautologija reči i one nemaju nikakvog efekta za potrebe primene, a taj sporazum sadrži nešto drugo od toga”, rekao je Hasani.

Hasini se složio da izjavom ambasadora SAD Kristofera Hila koji je rekao dijalog ima za cilj rešavanje problema između Beograda i Prištine, a ne bilo koje drugo pitanje, kao što je pitanje manjina.

„Ono što kaže ambasador Hil je tačno i to kaže i ambasador Albanije. Ubuduće bi se postavljalo isto pitanje... Zaštita manjina ne može biti predmet reciprociteta između država. Zaštita manjina postoji u međunarodnom poretku, a ne u ustavnom poretku”, izjavio je Hasani.