Bajden traži zabranu prodaje oružja civilima nakon noćne more u Tenesiju

Američki predsednik Džozef Bajden još jednom je pozvao da se zabrani prodaja automatskog oružja civilima nakon što je u poslednjoj pucnjavi u osnovnoj školi u Tenesiju nastradalo troje dece, troje odraslih i sama napadačica.

Šef Bele kuće je u obraćanju naciji nazvao masovno ubistvo u Nešvilu „najgorom noćnom morom svake porodice”. U ovom gradu u državi Tenesi u ponedeljak je dvadesetosmogodišnja bivša učenica privatne hrišćanske škole otvorila vatru na đake i zaposlene u toj školi. Iako se motivi još utvrđuju, En-Bi-Si saznaje da je Odri Hejl kao transrodna osoba bila kivna što je kao dete išla u školu pri prezbiterijanskoj crkvi, koja osuđuje homoseksualnost i transrodni identitet. Nekadašnji nastavnici sećaju se Odri Hejli kao tihe i mirne učenice, a porodica ističe da je ova grafička dizajnerka bila autistična.

Masovna ubistva su česta pojava u Americi, ali je izuzetno retko da je napadač žena. Policija se o Odri Hejl izražava kao o ženi, mada se osumnjičena odnedavno na društvenim mrežama predstavljala kao transrodna osoba, koristeći za sebe zamenicu „on”.

Policija je ubila napadačicu tokom razmene vatre na licu mesta. Vinovnica zločina je usmrtila troje devetogodišnjaka i troje članova nastavničkog osoblja koji su imali oko 60 godina, uključujući direktorku. Tragedija se odigrala u bogatoj četvrti Nešvila. Školarina u toj školi je 16.500 dolara godišnje. Škola nije imala obezbeđenje, ali je policija brzo stigla i sprečila još veći zločin.

Kod osumnjičene su pronađene dve automatske puške i pištolj. Živela je u kući manje od pet kilometara udaljenoj od mesta zločina. Kod nje u stanu i u kolima pronađeni su detaljna mapa škole i manifest. Nije jasno šta je sve napisala u manifestu, osim da je nameravala da tog dana napadne više mesta. Nije imala dosije u policiji i najverovatnije je oružje nabavila legalno.

„Ovo je bolesno. Moramo da uradimo više da sprečimo epidemiju oružanog nasilja i zaštitimo naše škole da se ne pretvore u zatvore”, izjavio je Bajden.

„Ponovo pozivam Kongres da zabrani prodaju automatskog oružja. Vreme je da započnemo napredak”, podvukao je predsednik.

Ovo je četvrto masovno ubistvo od 1966. koje je počinila žena, ali i 128. pucnjava s najmanje četvoro povređenih ili poginulih od početka godine u Americi. Od 2020. pucnjave u školama su s vrha liste najvećih uzročnika smrti mladih potisnule saobraćajne nesreće.

Masovna ubistva često se odigravaju u učionicama. Ameriku je prošle godine potresao masakr u školi u Uvaldeu u Teksasu, gde je ubijeno 19 osnovaca i dvoje nastavnika. Nedavno je u Virdžiniji šestogodišnjak vatrenim oružjem teško ranio nastavnicu, dok je tinejdžer u Koloradu pucao u dvoje službenika škole. Prema podacima organizacija koje prate nasilje među mladima, samo za prva tri meseca ove godine u školama je zabeleženo 89 pucnjava. Pre pet godina bivši učenik je u gimnaziji na Floridi usmrtio 17 đaka i nastavnika.

Uprkos dramatičnim podacima, i dalje je dozvoljeno gotovo neograničeno naoružavanje civila uz minimalne provere. Kampanje mnogih političara u Predstavničkom domu, Senatu i na lokalnom nivou finansira Nacionalno udruženje za oružje, oružarski lobi poznat kao NRA. I pored toga što 90 odsto građana u anketama tvrdi da ovu oblast treba regulisati, NRA se poziva na Drugi amandman Ustava, koji jamči pravo na posedovanje i nošenje oružja.

Bajden je ranije ovog meseca najavio da će doneti nove uredbe o pooštrenim merama za proveru kupaca. Kongres je prošle godine uz dvostranačku podršku doneo zakon kojim je regulativa donekle popravljena, ali je to daleko od onoga što kritičari slobodnog naoružavanja traže od Kapitola. Bio je to jedan od malobrojnih dvopartijskih dogovora posle masakra u Uvaldeu, koji je bio najgori zločin takve vrste od tragedije u školi „Sendi Huk” 2012, kad je napadač oduzeo živote 20 mališana i šestoro odraslih. Napadač u Uvaldeu u Teksasu imao je 18 godina, a oružje iz kojeg je izvršio zločin nabavio je po zakonu.

Kongres je posle toga minimalno promenio zakon i naredio nešto strožu kontrolu mladih kupaca, otežao kupovinu ljudima s istorijom porodičnog nasilja i policiji olakšao oduzimanje naoružanja od osoba koje su pretnja po okolinu. Ipak, Vrhovni sud je istovremeno odbacivao druge zakone koji su nešto sređivali na tom polju. Tako je odbacio zakon kojim je država Njujork zabranjivala svojim stanovnicima da u javnosti šetaju s prikrivenim oružjem.

Za mnoge vinovnike masovnih ubistava ispostavljalo se da su bili nasilni ili da su na društvenim mrežama ostavljali poruke mržnje, ali su i dalje legalno nabavljali oružje. Jedini slučaj kad sistem brzo reaguje i zabranjuje kupovinu oružja jeste onda kad je kupac osuđivan za krivično delo.