Veliki broj fakulteta insistira na dodatnom testu sklonosti

Dok srednjoškolci u glavnom gradu protestuju protiv predloženog koncepta državne mature, fakulteti Univerziteta u Beogradu probijaju veoma kratak rok, koje im je Ministarstvo prosvete dalo do prošlog petka, da se izjasne da li će uz nacionalni maturski ispit tražiti i dodatni test provere sklonosti. Ne zato što time bojkotuju ovaj koncept prijema na fakultete koji bi za maturante četvorogodišnjih srednjih škola trebalo da važi od školske 2024/25. godine, već što prema rečima pojedinih dekana žele detaljno da se dogovore o bitnom ispitu kao što je provera dodatnih sklonosti budućih brucoša. To za naš list, na primer, ističe prof. dr Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, i podvlači da bez takvog dela ispita, koji su u nekom vidu i dosad imali, ne dolazi u obzir prijem na pomenutu ustanovu.

Oni ni juče nisu, kako je predvidelo Ministarstvo prosvete, obnarodovali na svojim sajtovima informaciju o tome jer, kako kaže, žele postupno da je usvoje i prvo ponovo o tome rasprave na aprilskoj sednici Nastavno naučnog veća, a pre toga na dekanskom kolegijumu.

– Objavićemo tu odluku najverovatnije u aprilu, razgovarali smo o njoj na Nastavno naučnom veću, ali ne dovoljno, moramo da je vratimo na dnevni red. Tema je bitna i mora detaljno da se razmotri, rok koji je dalo ministarstvo je prekratak. Taj nam je test strašno važan, on je tradicija na Arhitektonskom fakultetu, naravno da ga zadržavamo, ne možemo nikako da odustanemo od tog dela ispita uz sve razumevanje potrebe i prednosti koje će srednjoškolcima doneti državna matura. Jer ipak su naše studije malo specifične – istkao je dekan Lojanica.

Dodaje da su veliki izgledi da Arhitektonski fakultet predloži i malo drugačiji procenat bodovanja na državnoj maturi, najverovatnije uz veće uvažavanje testa sklonosti.

– Voleli bismo da bude ipak drugačije bodovanje od onog koje je predložilo Ministarstvo prosvete, ali moramo o tome prvo interno da se dogovorimo, pa ćemo detalje izneti u javnost – pojasnio je Lojanica.

Podsetimo, prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB-a, na prošlonedeljnoj sednici Senata rekao je da je Ministarstvo prosvete predložilo bodovanje na državnoj maturi u kome bi uspeh u školi maksimalno nosio 40 poena, a testovi iz srpskog, matematike i trećeg predmeta do 10 bodova. Na ispitu posebnih sklonosti, gde ga bude bilo, maturanti bi mogli maksimalno da dobiju 30 poena.

– Na fakultetima koji ga ne budu uveli, tih 30 bodova biće raspoređeno na tri pomenuta predmeta – pojasnio je Filipović.

Međutim, još neki fakulteti se zalažu za drugačiju raspodelu bodova, zbog velikog značaja koji pridaju testu sklonosti. Ukoliko država, kao što je najavljeno, pri upisu na fakultete 2024/25. ostane pri stavu da se boduje državna matura, uz nju će pomenuta provera posebnih sposobnosti i sklonosti biti obavezna i pri upisu na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, potvrdio je za naš list prof. dr Saša Jakovljević, v. d. dekana bivšeg DIF-a, koji je među prvima tu informaciju objavio.

– Prvi rok da to javimo u ministarstvo bio je avgust 2022. godine i to smo i učinili. U proleće pre toga sam ugostio predstavnike srodnih fakulteta iz Novog Sada, Niša i Leposavića i usaglasili smo se da će kod nas test posebnih sklonosti biti obavezan, jer imamo specifične fakultete. Sa ministarstvom smo se dogovarali da nas tretiraju kao umetničke fakultete i da za nas ne važi šema koju su predložili za ostale, već da se uspeh iz škole boduje sa maksimalno 30 poena, da iz srpskog i matematike kandidati mogu imati najviše po osam bodova, a iz trećeg predmeta četiri. Što znači da će tako prikupiti maksimalno 50 poena, a da druga polovina bodovanja od 50 poena bude prikupljena upravo na osnovu testa sklonosti, koji je za nas možda i najvažniji – zaključio je Jakovljević.

I prof. dr Aleksa Marković, dekan jednog od najpopularnijih fakulteta u zemlji, Stomatološkog, naglašava da će i oni insistirati na dodatnom testu provere sklonosti. Kaže da su u petak tu informaciju okačili na sajt, ali ne na naslovnu stranu, pa je tek uz pretragu bilo moguće doći do nje. Bodovanje koje predviđaju se poklapa sa onim koje je predložilo Ministarstvo prosvete, za đake koji na primer dolaze iz gimnazija. S tim što su naveli stručne obrazovne profile kojima će se kao treći predmet sa deset poena bodovati posebni stručni ispiti u stručnim školama. A šta će profesori stomatologije proveravati dodatno kod srednjoškolaca ako Ministarstvo prosvete postavlja uslov da to ne sme biti znanje iz predmeta koje uče u školama, odnosno iz biologije i hemije, jer oni mogu biti zastupljeni na državnoj maturi?

– Proveravaćemo ono što je u vezi sa medicinskim naukama i stomatologijom, a to je humana biologija. Neka ne brinu kandidati, dobiće svu literaturu iz koje treba da uče, ovo izjašnjavanje za test sklonosti je bio prvi korak, a izdavanje pomenute literature je sledeći, biće dostupna na fakultetu – pojasnio je dekan Marković.

„Politika” je nedavno dobila potvrdu od prof. dr Danimira Mandića, dekana Učiteljskog fakulteta, da oni neće tražiti test posebnih sklonosti. A neće ga uvoditi ni na Građevinskom fakultetu, čiji dekan, prof. dr Vladan Kuzmanović, za naš list kaže da su tu odluku doneli još pre godinu dana.

– Građevinski fakultet od 2024. godine više neće imati prijemni ispit, odnosno proveru posebnih sposobnosti. Nama je, upravo, ključno to što, pored matematike i srpskog jezika, izborni predmet na selekcionom, državnom maturskom ispitu može biti bilo koji – istakao je dekan Kuzmanović.

U akademskim krugovima nezvanično saznajemo da o uvođenju testa posebnih sklonosti razmišljaju i na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom i Saobraćajnom fakultetu, a da bi ponegde trebalo da bude uveden samo na pojedinim fakultetskim smerovima. Iz Ministarstva prosvete od petka nismo dobili odgovor na pitanje da li im je i koliko fakulteta iskazalo želju da organizuju test posebnih sklonosti.