Ponosni na naše „fabrike zdravlja"

Šume su fabrike kiseonika na našoj planeti. Ali fabrika koja radi sa sve manje kapaciteta. Za poslednjih 25 godina svet je izgubio oko 300 miliona hektara šuma ili oko sedam procenata u odnosu na 1990. Sa stalnim porastom potrošnje drveta u svetu raste i njihov ekonomski značaj.

Da bi se podstakla briga o očuvanju vegetacije na planeti davne 1971. godine ustanovljen je Svetski dan šuma, a za datum je izabran 21. mart, kada se smenjuju zima i proleće.

Ukupna površina šuma u Srbiji iznosi oko 2,3 miliona hektara od čega je u državnom vlasništvu 53 odsto, a u privatnom 47 procenata.

Istočna Srbija najzelenija

Da li imamo dovoljno šuma, u kakvom su stanju i kako prema njima postupamo?

– Srbija spada u srednje šumovite zemlje, s iznosom od oko 35 procenata računajući pet i po odsto šikara i šibljika. Preliminarni rezultati najnovije inventure šuma koja je u toku pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana još za oko pet odsto, što je gotovo blizu 40 procenata teritorije zemlje – kaže prof. dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, i naglašava da to pozitivno utiče na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje.

– To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima – kaže naš sagovornik.

On pojašnjava da kod nas problem predstavlja neujednačena zastupljenost šuma: pošumljenost je najmanja u Vojvodini, svega sedam-osam odsto, dok je najveća u istočnoj Srbiji gde u pojedinim krajevima iznosi i više od 70 odsto.

Stajić pojašnjava i značaj koje šume imaju za život i zdravlje. Drveće raste i razvija se potpuno ekološki, kroz proces foto-sinteze, u kojem se, pored vode i sunčeve energije, iz vazduha usvaja ugljen-dioksid, koji se dalje razgrađuje na ugljenik (ostaje u drvetu) i kiseonik (oslobađa se u vazduh). Na taj način, štetni ugljenik, koji pospešuje „efekat staklene bašte” i dinamiku klimatskih promena, biva skladišten u drveću ili proizvodima od drveta više decenija ili stotina godina.

S druge strane, emitovani kiseonik povećava kvalitet vazduha, važan za zdravlje i opstanak ljudi. U šumi je leti prijatnije, a zimi toplije nego na otvorenom prostoru. Šume su snažan regulator oticanja voda koje u formi padavina dopru do površine zemlje, faktor očuvanja kvaliteta voda, ali one sprečavaju i jake udare vetra i nanose snega, peska, prašine. Takođe, imaju važan socijalni, zdravstveni i rekreativni značaj, ali i dekorativni i estetski. Drvo je energent s vrlo povoljnim ekološkim profilom i spada u kategoriju obnovljivih „zelenih” izvora energije. Zbog svega ovoga, podseća naš sagovornik, važno je da sačuvamo i imamo što više šuma, šumskih pojaseva, ali i gradskih parkova, drvoreda i drugog urbanog zelenila.

U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, preovlađuje mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju se „od prirode”, bez uticaja ljudi. Dakle da se ne diraju, jer će zbog toga biti kvalitetnije, zdravije i vitalnije. Međutim, naš sagovornik napominje da ovakvo tumačenje nema utemeljenje u stručnoj praksi.

– Da bi se šuma razvijala neophodne su i planske seče i smanjivanje broja stabala kako bi se ona kvalitetnije i bolje razvijala. Bez seče ne mogu sva stabla i stare krošnje ostati duže vreme. Stabla slabijeg potencijala u rastu zaostaju, gube u međusobnoj konkurentskoj bici i nakon toga se postepeno suše i odumiru, i od nekoliko desetina ili stotina hiljada jedinki, na kraju njihovog životnog veka ostane nekoliko stotina – ističe dr Stajić.

On podseća da kada nema dovoljno drveta, moraju da se koriste drugi gradivni materijali kao što su plastika, staklo, aluminijum i fosilna goriva. Njihovo korišćenje i proizvodnja ostavljaju daleko štetnije posledice po životnu sredinu. Primera radi, pri sagorevanju jedne tone drveta oslobađa se 15 puta manje ugljenika nego pri sagorevanju odgovarajuće količine nafte. Potrebna energija za seču, transport i rezanje drveta je 32 puta manja od potrebne energije za vađenje, transport i obradu nafte u rafineriji.

Bujične poplave veća pretnja danas nego nekad

U proleće nam prete poplave, bujice, bujični tokovi, koje utiču na eroziju tla.

Dr Siniša Polovina, asistent s odseka Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa Šumarskog fakulteta, objašnjava da je zbog ubrzane urbanizacije, uništavanja prirodnih staništa, nekontrolisane ispaše i neadekvatne obrade poljoprivrednog zemljišta, proces erozije danas znatno pojačan. Erozija utiče na gubitak plodnog zemljišta, a menja i vodne i vazdušne karakteristike. Zato su bujične poplave danas razornije nego ranije.

– Šume su najefikasnije sredstvo za zaštitu zemljišta od erozije. Lišće i krošnje stabala su najsigurnija zaštita od „bombardovanja” kišnim kapima, ali i od udara vetra i drugih atmosferskih nepogoda. Korenov sistem biljaka i drveća učvršćuje zemljište, čini ga rastresitijim, sprečava nagle vodne ili eolske erozije da ga odnesu. Taj sistem je odlična brana i od bujičnih poplava kakve su nedavno zadesile raški kraj – navodi dr Polovina.

Šteta od bespravne seče

Prof. dr Branko Stajić podseća da najviše štete šumama u našoj zemlji nanose bespravne seče, a čak preko 90 odsto slučajeva dešava se na području administrativne granice s Kosovom i Metohijom. Zato su, kaže, neophodnije oštrije kazne i bolja saradnja pravosudnih organa i onih koji imaju zadatak da brinu o šumama.

Osim toga šume ugrožavaju sve češći i sve veći požari, kao i drugi negativni efekti klimatskih promena (sušenje i devitalizacija, prenamnoženje insekata i divljači itd.). I čovek ugrožava zelene „fabrike zdravlja” kada menja namenu šumskog zemljišta u zemljište za izgradnju.