Urbanistička zaštita nije sprečila rušenje vile

Na uzvišenju formiranom od opeke, drvenih letvi i šuta juče se na suncu baškario bager kao da se odmara posle nekoliko napornih dana rada koliko je mehanizaciji bilo potrebno da sruši još jednu kuću na Neimaru, u Ulici Janka Veselinovića 10. Taj deo Vračara sa vilama, dvorištima i drvoredom sa obe strane ulice koji je do kraja decembra 2020. bio pod prethodnom zaštitom još nije izmenio svoje lice do neprepoznatljivosti kao mnogi delovi teritorijalno najmanje beogradske opštine, ali i ono malo starosedelaca koji su tamo ostali strahuju da će se to desiti mnogo brže nego što to može bilo ko da zamisli.

Sa gradilišne table još se ne može dokučiti šta će na mestu stare kuće biti sagrađeno jer o nameni, površini, spratnosti nema podataka osim datuma početka i završetka gradnje objekta: „mart 2023. godine/april 2023. godine.” I pticama na grani jasno je da će na mestu vile biti podignuta višespratnica, koja bi, sudeći prema informacijama sa gradilišne table, mogla da uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao objekat koji će nići za svega – mesec dana.

– Rušenje je počelo prošlog petka. Džaba što su se pobunile komšije, Društvo za očuvanje Neimara, bila je ovde i inspekcija, ali niko nije sprečio uklanjanje kuće. I ona pored nje će biti nadograđena, za dve kuće u Hadži Melentijevoj pitanje je dana kada će biti srušene. Šta da vam više kažem, ovo je strašno – ističe jedan od komšija.

Njegov strah nije neopravdan. Jer, od decembra 2021. godine kada je elaborat o proglašenju prostorno kulturno-istorijske celine „Kotež Neimar” za spomenik kulture otišao iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture čeka se da ta celina bude upisana u registar kulturnih dobara. Vila u Janka Veselinovića 10 u tom elaboratu, kako nezvanično saznajemo, označena je kao objekat koji ima urbanističko-arhitektonske vrednosti, što znači da ne bi smeo da se ruši a da prethodno investitor ili opština ne zatraže od Zavoda uslove i mere za očuvanje tog objekta, što, kako nam je nezvanično rečeno, nisu uradili. Osim toga, za tu predratnu vilu važi još jedna zaštita – urbanistička koja je zagarantovana poslednjim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije iz prošle godine. Prema odredbama tog planskog dokumenta, u celinama koje su u proceduri utvrđivanja za kulturno dobro ili je proces istraživanja u toku nije moguće rušenje vrednovanih i vrednih objekata iako je status prethodne zaštite istekao. Na taj način je prvi put kulturno nasleđe koje je u proceduri utvrđivanja, i na korak je da postane kulturno dobro, zaštićeno i kroz planski dokument. Ali, nažalost, samo na papiru.

– Ono što posebno zabrinjava u ovom slučaju jeste da je nadležna služba opštine Vračar izdala dozvolu za rušenje. To je informacija koju je advokat investitora na licu mesta dao okupljenim građanima. Predstavnici inspekcije i policije koje su građani pozvali, i koji su izašli na lice mesta, dobili su istu informaciju, da se rušenje obavlja uz dozvolu opštine Vračar. Na osnovu čega je opština izdala dozvolu za rušenje objekta koji uživa urbanističku zaštitu garantovanu PGR-om, kao objekat od vrednosti u području koje je u postupku proglašenja za celinu od posebnog kulturno-istorijskog značaja? Zašto opština nije ispoštovala važeći planski akt višeg reda? – pita se Društvo za očuvanje Neimara.

Opština Vračar juče se oglasila saopštenjem u kojem tvrdi da je rešenjem gradskog Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju iz 2022. izrečena zabrana korišćenja objekta u Ulici Janka Veselinovića 10, „zbog toga što na istom postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost istog, njegove okoline, života i zdravlja ljudi, pri čemu je građevinski inspektor konstatovao, između ostalog, urušavanje međuspratne tavanice”.

– Vlasnik objekta koji je izvodio radove na uklanjanju objekta u Ulici Janka Veselinovića 10 poseduje svu potrebnu dokumentaciju nadležnih institucija prema kojoj je izdato odobrenje za izvođenje radova: prema mišljenju Društva arhitekata Beograda, zasnovanom na izvornoj dokumentaciji objekta iz 1927. i sadašnjoj foto-dokumentaciji, objekat u Janka Veselinovića 10 ne poseduje bilo kakvu arhitektonsku vrednost; navedena zgrada trenutno se ne nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda – piše u saopštenju opštine Vračar i dodaje se da „mole javnost da ne naseda na lažne informacije koje se na ovu temu plasiraju”.

Da objekat u sadašnjem stanju ne poseduje arhitektonsku vrednost Društvo arhitekata Beograda (DAB) je, kako tvrde za naš list u toj strukovnoj organizaciji, potvrdilo preduzeću za proizvodnju, promet i usluge „Monarh” iz Beograda. „Monarh” je naveden kao „naručilac posla” na gradilišnoj tabli.

– To preduzeće od DAB-a je tražilo mišljenje zbog promenjenog izgleda objekta u odnosu na njegovo izvorno stanje i za to su nam dostavili dokumentaciju. Ali nije nas obavestilo da će taj objekat rušiti niti je naše mišljenje zeleno svetlo da bilo koji objekat u gradu može da se ruši. DAB ne procenjuje da li objekti mogu da se uklanjaju, nego daje mišljenje na arhitektonsko-oblikovni izgled kuće ili zgrade samo ako arhitekta zdanja nije živ, radno sposoban ili dostupan – izričiti su u DAB-u.

D. Mučibabić

D. AleksićResavska, Topolska, Nikolaja Krasnova...Rušenja starih zdanja i vila kako bi na njihovom mestu nikle moderne višespratnice u prethodnim godinama nizala su se kao na traci. Gnev i nevericu žitelja Vračara 2018. izazvala je pojava bagera u Topolskoj 15 kada je počelo uklanjanje vile iz druge polovine dvadesetih prošlog stoleća. Negodovanje dela struke i buru u javnosti u 2020. izazvalo je sravnjivanje sa zemljom vile u Resavskoj 25, kuće nekadašnjeg ministra Pere Velimirovića urađene po projektu čuvenog arhitekte Jovana Ilkića. Nju je u međuvremenu nasledila savremena višespratnica.

Bagerima godinu dana kasnije nije odolela ni vila iz 1931. godine u Nikolaja Krasnova 4 koja je pretvorena u šut da bi na njeno mesto došla sedmospratnica. Nemir, oštre kritike i proteste struke, opozicije i javnosti te godine izazvao je i početak rušenja vile iz tridesetih godina 20. veka u Internacionalnih brigada 47 kako bi je zamenio trospratni objekat. Ubrzo posle dolaska bagera na teren su izašle i inspekcijske službe koje su naložile zaustavljanje radova, ali ovom međuratnom objektu već je bila naneta ogromna šteta.

Prošle godine na stranice arhitektonske hronike preselio se i hotel „Dom”, zdanje iz 1929. godine na uglu Pasterove i Kralja Milutina, a prošlog meseca bageri su stigli i u Mutapovu 9, nedaleko od Hrama Svetog Save, gde je takođe započeto uklanjanje stare zgrade, da bi posle negodovanja građana inspekcija naložila obustavu daljeg rušenja, ali i ovde je nepovratna šteta već bila načinjena.

Okolina Hrama Svetog Save, odnosno ulice koje od njega vode ka Kalenić pijaci i Maksima Gorkog možda su „najbolja” slika toga kako stare zgrade i kuće smenjuju moderne višespratnice. Jer, baš u malenim ulicama na tom potezu, na mestu starih zdanja nanizale su se zgrade u staklu, mermeru, kovanom gvožđu, u kombinaciji različitih arhitektonskih stilova. Na Vračaru su minulih godina tragovi arhitektonske prošlosti brisani i u Mišarskoj i Beogradskoj, a građani već duže strepe i za pojedina stara zdanja u Hadži Melentijevoj i Krunskoj.