Ostavina se kod notara završava brzo

Ostavinski postupci u Srbiji nisu više dugotrajni i komplikovani kao što su bili. Matičar šalje umrlicu sudu, a sud poverava predmet javnom beležniku jednim rešenjem, tako da više nema čekanja da se predmet „vrati iz suda”.

Sada se u najvećem broju slučajeva ceo postupak završava brzo, najčešće u roku od šest meseci, u kancelariji javnog beležnika, odnosno, kako građani obično kažu, kod notara. Ako su naslednici poznati i odazivaju se na pozive, uglavnom se sve završava na jednom ili dva ročišta za raspravljanje zaostavštine.

Naslednik postaje vlasnik imovine ostavioca kada javni beležnik overi rešenje o nasleđivanju i ubeleži promenu u katastru nepokretnosti, ako se u zaostavštini nalazi i nekretnina.

Sve ovo izgleda jednostavno, pa ipak, kada se nađu u situaciji da izgube člana porodice od koga nasleđuju imovinu, građani često imaju mnoge nedoumice, naročito ako ima više naslednika i ako ne znaju šta se tačno nalazi u zaostavštini. Ponekad ne znaju da li postoji testament i da li je ostavilac imao dugove, a nekada se pitaju da li je možda ranije napravio neki ugovor – o poklonu, doživotnom izdržavanju ili ugovor o raspodeli imovine za života.

Gotovo milion predmeta

Odgovore na pitanja mogu da potraže u Javnobeležničkoj komori Srbije i u kancelarijama javnih beležnika. Oni su do sada uradili gotovo milion predmeta (tačnije 980.000) za raspravljanje zaostavštine i pokazali u ovim poslovima izuzetnu ažurnost, a stručnost i sigurnost se podrazumevaju.

– Za građane je važno da znaju da ostavinske predmete javnim beležnicima poveravaju nadležni sudovi. Naime, sudovi su ti koji pokreću ostavinske postupke kada saznaju za smrt nekog lica koje je imalo poslednje prijavljeno prebivalište ili boravište na području tog osnovnog suda. Ukoliko neko nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine ostavioca – kažu u Javnobeležničkoj komori Srbije (JKS).

Kada prime izvod iz matične knjige umrlih, svi osnovni sudovi odnedavno donose jedno rešenje kojim objedinjeno poveravaju javnom beležniku i sastavljanje smrtovnice i raspravljanje zaostavštine.

– Tada javni beležnik počinje da utvrđuje bitne činjenice – proverava katastar nepokretnosti, registar matičnih knjiga, registar Narodne banke Srbije, registar prijavljenih prebivališta MUP-a… Sve te činjenice pribavlja da bi sastavio smrtovnicu – odnosno spisak naslednika i imovine ostavioca. Postoji često i zaostavština koja nije evidentirana u bazama u koje ima uvid javni beležnik, ali je i ona bitna za ostavinski postupak – objasnili su u Komori.

U našem pravnom sistemu pravilo je da niko ne može protiv svoje volje postati naslednik i zbog toga u trenutku ostaviočeve smrti naslednici stiču pravo da daju nasledničku izjavu, a mogu da je daju do završetka ostavinskog postupka. Ta izjava se obično daje na ročištu za raspravljanje zaostavštine, ali ukoliko onaj ko daje izjavu nije u mogućnosti tada da prisustvuje, može je sačiniti u pisanoj formi i overiti kod javnog beležnika.

Tom izjavom se nasleđe prihvata ili ne prihvata. Delimično prihvatanje ili odricanje nije moguće.

– Često čujemo i da se neko odrekao nasledstva u korist drugog naslednika. Ovo, međutim, nije negativna nasledna izjava, već se naslednik, u stvari, prihvata nasledstva i potom ga ustupa drugom nasledniku. Važno je znati i da se dugovi takođe nasleđuju, ali samo do visine vrednosti zaostavštine. Niko se ne može delimično odreći nasledstva, što znači da se naslednik ne može odreći dugova, a prihvatiti imovine – kažu u JKS.

Nasledna izjava može se dati i u inostranstvu, uz overu u našim konzulatima ili kod notara u zemlji gde se naslednik nalazi, a potom se poslati javnom beležniku koji u Srbiji vodi ostavinski postupak.

Kada se utvrdi sastav zaostavštine i ko su naslednici i kada oni daju nasledne izjave, na ročištu učesnici postupka, ako ih je više, javnom beležniku mogu da kažu i šta su se dogovorili. On potom donosi rešenje o nasleđivanju, koje se dostavlja svim naslednicima. Kada rešenje postane pravosnažno, beležnik ga dostavlja i organu uprave i katastru.

U slučaju spora, ipak, parnica

Kada postoji testament, pravila su drugačija. Tada javni beležnik sastavlja zapisnik o proglašenju testamenta i ostavinski postupak dalje teče u skladu s tim.

– Lice koje je u testamentu imenovano za naslednika ima pravo da se izjasni da li se prihvata ili odriče nasleđa, čak i onda kada nije znalo da je testament sačinjen. I kada testament postoji, takođe se daje naslednička izjava – objasnili su naši sagovornici.

Ostavinski postupak je vanparnični postupak i u njemu javni beležnik ne može da utvrđuje sporne činjenice. Ako u toku ostavinskog postupka dođe do spora između učesnika, postupak se prekida i učesnici se upućuju na parnicu ili na postupak pred organom uprave.

Tarifa i fiskalni račun

Tarifom javnog beležnika utvrđena je visina nagrade i naknade troškova u postupku raspravljanja zaostavštine. Osnovica za obračun nagrade je uvek tržišna vrednost zaostavštine, umanjena za ostaviočeve dugove. Ukupna nagrada, prema tarifi, ne može biti veća od 72.000 dinara. Za svaki iznos koji naplati strankama, javni beležnik je dužan da izda fiskalni račun.

Građanima je često teško da prihvate da moraju da plate ovu uslugu. Za većinu se podrazumeva da od roditelja nasleđuju stan ili kuću. Međutim, građani treba da znaju da nasleđivanjem stiču imovinu koju do tada nisu imali. Čak i kada „ništa nije sporno”, jer postoji samo jedan naslednik – roditeljski stan nije bio njihov. Oni postaju vlasnici tek posle ostavinskog postupka. Da bi prenos vlasničkih prava (i obaveza) bio pravno valjan – moraju se tačno utvrditi sve činjenice i obaviti upis u katastar, a sve to radi javni beležnik.

I testament kod javnog beležnika

I kada neko za života odluči da raspodeli svoju imovinu testamentom, takođe treba da se obrati notaru koji će sačiniti javnobeležnički zapis. Strogost forme ovog zapisa smanjuje mogućnosti kasnijeg osporavanja ili pogrešnog tumačenja zaveštanja. Činjenica o postojanju zaveštanja unosi se u poseban elektronski registar.

Naslednopravni ugovori

Zakon o nasleđivanju poznaje dve vrste ugovora u naslednom pravu.

Prvi je ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je punovažan samo ako su se s ustupanjem i raspodelom saglasili svi potomci koji bi po zakonu bili pozvani da ga naslede. Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Notar je dužan da ugovornike upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili neka druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. I ovaj ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene isprave.