Za savetnike ne važi sukob interesa

Za posebne savetnike ministara srpske vlade važe posebna pravila. Oni su umnogome povlašćeniji od svojih šefova – za njihov izbor nisu određeni nikakvi kriterijumi, za vreme bavljenja profesionalnim deljenjem saveta mogu da rade i na drugim mestima, a zaobići će ih i neprijatnost podnošenja izveštaja o svojoj imovini po dolasku i odlasku sa funkcije. Ako se zna da neki od savetnika imaju i svoje privatne firme koje se bave delatnostima koje spadaju upravo u resore ministara koje će savetovati, postavlja se pitanje kome će na kraju položiti račun ukupno 61 posebni savetnik nove srpske vlade. Kako je „Politici” rečeno u Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa, prema Zakonu o državnim službenicima posebni savetnici ministara ne spadaju u kategoriju „funkcionera”, pa tako osobe za koje se smatra da imaju značajan uticaj na ministre nemaju obavezu da po dolasku i odlasku sa funkcije Odboru predaju svoje imovinske karte. Zato u Odboru smatraju ova rupa u zakonu „dovodi u sumnju savesno i odgovorno obavljanje njihovih funkcija”.

Odluku o broju posebnih savetnika koje svaki ministar ponaosob može da imenuje vlada je donela 11. jula ove godine. Ovom odlukom je precizirano da „posebni savetnici nisu u radnom odnosu u ministarstvu”, a, kako „Politika” saznaje, sa njima se najčešće potpisuje ugovor o delu, čime im se ostavlja mogućnost da stalni radni odnos imaju na nekom drugom mestu.

Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija, postojeća situacija sa posebnim savetnicima ministara nije novina, ali se ništa ne čini da se njihov status i obaveze tokom trajanja funkcije zakonski regulišu.

– Začkoljica je u tome što sami savetnici direktno ne donose odluke, već bi trebalo da utiču na kreiranje politike celog ministarstva. To ih svakako ne čini imunim na moguće zloupotrebe položaja, pa je ovu oblast neophodno pravno urediti – rekao je Nenadić.

Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće „Klio” iz Beograda, nedavno je imenovan za posebnog savetnika ministra kulture Nebojše Bradića. Hamović za „Politiku” kaže da nema bojazni da će on svoj uticaj na ministra iskoristiti u privatne svrhe. Jer o činjenici da ministar Bradić nema sluha za takve ljude u svom okruženju možda najbolje svedoči nedavna smena Miomira Koraća sa mesta njegovog pomoćnika, upravo zbog sukoba interesa.

– Saveti se najčešće odnose na funkcionisanje ministarstva u programskom smislu, a funkcija posebnog savetnika ne podrazumeva da će ministar njegove savete obavezno i prihvatiti. Mada uvek polazimo od toga da na mesto savetnika ne bi ni mogao da bude postavljen neko ko nema izgrađena moralna načela, sud javnosti je tu da opomene ukoliko neko nedostojno vrši svoju funkciju – objasnio je Hamović. On ne poriče potrebu da se položaj posebnih savetnika precizno zakonom reguliše, ali naglašava da se u poslu kojim se privatno bavi i ne ostvaruje velika zarada.

– Onaj ko ima privatnu izdavačku kuću zapravo je vlasnik ideje, a ne para. Sa druge strane, zašto bi neko ko je sebi godinama stvarao ime u privatnom biznisu rizikovao da sve to uruši povlačenjem nepromišljenih poteza tokom savetničkog „staža” – smatra Hamović.

Prema mišljenju Đorđa Vukovića iz Cesida, ovaj problem bi donekle mogao da bude rešen tako što bi ministarstva na svojim internet-prezentacijama objavila podatke o broju savetnika koje ima svaki ministar, visinu njihovih primanja i delokrug rada. Sa druge strane, i rad ostalih državnih institucija trebalo bi učiniti dostupnim javnosti, kako bi građani u navedenom slučaju sami mogli da provere da li su na primer privatne firme savetnika tokom njihovog mandata ostvarile znatno veći profit nego prethodnih godina.

Vuković smatra da činjenica da se neko dokazao u privatnim vodama može samo da bude preporuka budući da takvo znanje može da bude mnogo značajnije od „čiste teorije”.

Upravo je takav slučaj sa Slobodanom Markovićem, novoimenovanim posebnim savetnikom ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo Jasne Matić. Jedan je od pionira domaćeg Interneta, koji je 2001. godine osnovao Centar za razvoj interneta i godinama najpouzdaniji sagovornik novinara za ovu oblast. Član je Upravnog odbora Registra nacionalnog internet domena Srbije. Marković je, međutim, i suvlasnik preduzeća CRI d.o.o., osnovanog 2005. godine, koje se bavi registracijom internet domena.

– Za početak, moja firma nije tako velika. Ima samo pet zaposlenih. Jasno mi je da bi ljudi mogli da pomisle da bih ja mogao da se nađem u sukobu interesa. Sa druge strane, bitno je da se stvari rade javno i da ljudi sa vama znaju na čemu ste. Za moju privatnu firmu znalo se i kada sam imenovan za člana UO RNIDS – rekao je Marković za „Politiku”. On smatra da bi najbolje rešenje bilo da i posebni savetnici po dolasku i odlasku sa funkcije prijave svoju imovinu Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa.

– Evo, ja ću prvi. Suvlasnik sam firme CRI d.o.o. i od imovine posedujem stan u Beogradu od 40 kvadrata – kazao je Marković.