Le­ka­ri stra­hu­ju od glji­vič­ne bo­le­sti ot­por­ne na le­ko­ve

Po­ten­ci­jal­no smr­to­no­sna glji­vič­na bo­lest ot­por­na na le­ko­ve ši­ri se ve­li­kom br­zi­nom u bol­ni­ca­ma ši­rom SAD, upo­zo­ri­li su ove ne­de­lje iz Cen­tra za kon­tro­lu i pre­ven­ci­ju bo­le­sti, pre­no­si „Nju­jork post”. Slu­ča­je­vi Can­di­da auris – glji­vi­ce ko­ja iza­zi­va ozbilj­ne in­fek­ci­je kr­vo­to­ka, pa čak i smrt kod lju­di sa osla­blje­nim imu­no­si­ste­mom, na­glo su po­ra­sli po­sled­njih go­di­na i do­ži­ve­li dra­ma­tič­ni po­rast u 2021. Te go­di­ne se broj slu­ča­je­va po­ve­ćao za ne­ve­ro­vat­nih 95 od­sto, sa 756 u 2020. na 1.471 u 2021, a naj­no­vi­ji po­da­ci po­ka­zu­ju da je u to­ku pro­šle go­di­ne za­be­le­že­no 2.377 pri­ja­vlje­nih kli­nič­kih slu­ča­je­va. Struč­nja­ci cen­tra upo­zo­ra­va­ju da glji­vi­ca pred­sta­vlja ozbilj­nu glo­bal­nu pret­nju po zdra­vlje, jer umi­re vi­še od jed­nog od tri obo­le­la pa­ci­jen­ta sa in­fek­ci­jom kr­vi, sr­ca ili mo­zga.

Glji­vi­ca se obič­no ši­ri u bol­ni­ca­ma i sta­rač­kim do­mo­vi­ma kon­tak­tom od oso­be do oso­be, kao i do­di­rom sa kon­ta­mi­ni­ra­nim po­vr­ši­na­ma i opre­mom. Mo­že da pre­ži­vi na tim po­vr­ši­na­ma ne­ko­li­ko ne­de­lja. Po­ten­ci­jal­no fa­tal­ne glji­vi­ce če­sto se ne mo­gu le­či­ti tra­di­ci­o­nal­nim an­ti­fun­gal­nim le­ko­vi­ma, što po­ve­ća­va broj in­fek­ci­ja. Pre­ma auto­ri­ma iz­ve­šta­ja, broj so­je­va ot­por­nih na le­ko­ve ta­ko­đe ra­ste. Zdrav­stve­ni zva­nič­ni­ci oce­ni­li su „po­seb­no za­bri­nja­va­ju­ćim” po­ve­ća­nje bro­ja slu­ča­je­va ko­ji se ne mo­gu le­či­ti i do­ka­ze o po­gor­ša­nju tran­smi­si­je. Slu­ča­je­vi glji­vič­ne bo­le­sti ot­kri­ve­ni su u vi­še od po­lo­vi­ne ame­rič­kih dr­ža­va, a zdrav­stve­ni zva­nič­ni­ci ve­ru­ju da se broj in­fek­ci­ja po­ve­ćao na­kon ko­vi­da 19. Auto­ri stu­di­je su re­kli da su „po­bolj­ša­na prak­sa ot­kri­va­nja i kon­tro­le in­fek­ci­je” neo­p­hod­na da bi se spre­či­lo da­lje ši­re­nje glji­vi­ca, pi­še ame­rič­ki list, a pre­no­si Tan­jug.

Pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić, epi­de­mi­o­log, ka­že za „Po­li­ti­ku”, da se glji­vi­ce ro­da kan­di­da (Can­di­da) na­la­ze se svu­da oko nas, ali i na ko­ži, u usti­ma, cre­vi­ma, ge­ni­tal­nim or­ga­ni­ma... Po pra­vi­lu ne iza­zi­va­ju ni­ka­kve smet­nje, a do upa­le do­vo­de ako se po­ti­snu dru­gi mi­kro­or­ga­ni­zmi, obič­no an­ti­bi­o­ti­ci­ma, ali i pre­te­ra­nom bri­gom o te­le­snoj či­sto­ći, pa se kan­di­di osta­vi pro­stor da se ne­sme­ta­no ši­ri. Dru­gu mo­guć­nost da ova obič­no do­bro­ćud­na glji­vi­ca do­ve­de do simp­to­ma i zna­ko­va bo­le­sti pred­sta­vlja­ju sta­nja sma­nje­ne ot­por­no­sti or­ga­ni­zma. Do njih do­la­zi ka­da je imu­no­si­stem is­cr­pljen te­škim bo­le­sti­ma kao što je uz­na­pre­do­va­la si­da ili kraj­nji sta­di­jum ra­ka, ka­da se, po­sle tran­splan­ta­ci­je, od­ba­ci­va­nje or­ga­na spre­ča­va le­ko­vi­ma...

– Obič­no upal­ni pro­ces osta­ne ogra­ni­čen na ko­žu ili nok­te i slu­zni­ce, naj­če­šće usne du­plje ili va­gi­ne (še­sta gru­pa va­gi­nal­nog se­kre­ta). U na­rod­noj me­di­ci­ni re­la­tiv­no efi­ka­sno sred­stvo da se iza­đe na kraj sa upa­lom, struč­no zva­nom kan­di­di­ja­za, pred­sta­vlja so­da bi­kar­bo­na. Ako kan­di­da poč­ne da se ra­se­ja­va kr­vlju ili za­hva­ti unu­tra­šnje or­ga­ne, ugro­žen je ži­vot bo­le­sni­ka – upo­zo­ra­va dr Ra­do­va­no­vić.

Po­sto­ji vi­še vr­sta kan­di­da, a naj­če­šća je kan­di­da al­bi­kans (Can­di­da al­bi­cans). U vre­me pan­de­mi­je svinj­skog gri­pa, 2009. go­di­ne, iz uva jed­nog Ja­pan­ca izo­lo­va­na je no­va vr­sta, po me­stu na­la­za na­zva­na ušnom (kan­di­da auris, to jest Can­di­da auris). Is­po­sta­vi­lo se da su se isto­vre­me­no na če­ti­ri kra­ja sve­ta po­ja­vi­la če­ti­ri raz­li­či­ta so­ja ove glji­vi­ce. Stal­no se pro­na­la­ze no­ve vr­ste pa­ra­zi­ta, ali je kan­di­da auris iza­zva­la po­seb­nu pa­žnju, jer se te­ško izo­lu­je, ot­por­na je na uobi­ča­je­ne le­ko­ve pro­tiv glji­vi­ca (fun­gi­ci­de) i la­ko se pre­no­si sa iz­vo­ra za­ra­ze na bli­žnje, po pra­vi­lu sa hi­rur­škog ili pa­ci­jen­ta pod­vrg­nu­tog in­ten­ziv­noj ne­zi na bo­le­sni­ka ko­ji sa slič­nim pro­ble­mi­ma le­ži u is­toj so­bi.

– To su bi­li raz­lo­zi da Pa­na­me­rič­ka zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja u fe­bru­a­ru 2021. go­di­ne iz­da po­seb­no „epi­de­mij­sko upo­zo­re­nje”. Od ta­da za­bri­nu­tost iza­zi­va re­la­tiv­no str­mo po­ve­ća­nje uče­sta­lo­sti na­la­za ove glji­vi­ce u kr­vi i unu­tra­šnjim or­ga­ni­ma bo­le­sni­ka od ko­jih čak tre­ći­na ne pre­ži­vi in­fek­ci­ju – na­vo­di naš sa­go­vor­nik.

Za na­še lju­de, pre­za­si­će­ne se­ja­njem stra­ha od bo­le­sti još od po­ja­ve ko­vi­da 19, va­žno je na­gla­si­ti da ova glji­vi­ca ne pred­sta­vlja re­al­nu opa­snost za op­štu po­pu­la­ci­ju. Fak­to­ri ri­zi­ka za nje­no ra­se­ja­va­nje po or­ga­ni­zmu su in­va­ziv­ni me­di­cin­ski po­stup­ci, po­put otva­ra­nja tr­bu­ha, me­ha­nič­ka ven­ti­la­ci­ja (sta­vlja­nje na re­spi­ra­tor), du­go­tra­jan bo­ra­vak u je­di­ni­ci in­ten­ziv­ne ne­ge (šok-so­bi) i pret­hod­no iz­la­ga­nje an­ti­bi­o­ti­ci­ma ši­ro­kog spek­tra.

– Ne za­vi­si mno­go od nas da li će­mo mo­ra­ti na ope­ra­ci­ju i ko­li­ko će nas dr­ža­ti u bol­ni­ci, ali bar mo­že­mo da se uz­dr­ži­mo od ne­po­treb­nog gu­ta­nja an­ti­bi­o­ti­ka. To je, za sa­da, do­volj­no sa na­še stra­ne – uve­ra­va dr Ra­do­va­no­vić.