Mla­di u me­di­ji­ma uglav­nom prikazani kao žr­tve ili počinioci nasilja

Ako su mla­di bu­duć­nost jed­ne ze­mlje, on­da je ta bu­duć­nost iz me­dij­ske per­spek­ti­ve ve­o­ma su­mor­na. Na­i­me, re­zul­ta­ti naj­no­vi­jeg is­tra­ži­va­nja „Mla­di u me­dij­skom ogle­da­lu 2022”, ko­je je ura­di­la Krov­na or­ga­ni­za­ci­ja mla­dih Sr­bi­je, po­ka­zu­je da se mla­di u me­di­ji­ma uglav­nom kao glav­ni ju­na­ci cr­ne hro­ni­ke – kao žr­tve ili zlo­čin­ci. Da bi ih me­di­ji pred­sta­vi­li u po­zi­tiv­nom sve­tlu, mla­di mo­ra­ju da osvo­je me­da­lju na me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju, na­pra­ve ro­bo­ta ko­ji će sle­te­ti na Mars ili se po­ja­ve na ne­koj kon­fe­ren­ci­ji ko­ju or­ga­ni­zu­je dr­ža­va. Iz­u­ze­tak od ovog pra­vi­la či­ne omla­din­ski me­di­ji u ko­ji­ma se o ge­ne­ra­ci­ji iz­me­đu de­tinj­stva i zre­lo­sti i pro­ble­mi­ma ko­ji je mu­če iz­ve­šta­va na ana­li­ti­čan na­čin – o men­tal­nom zdra­vlju mla­dih, rod­no za­sno­va­nom na­si­lju pre­ma de­voj­ka­ma i su­i­ci­di­ma ne iz­ve­šta­va se na sen­za­ci­o­na­li­stič­ki i ta­blo­i­dan na­čin, već se nu­de kon­kret­na re­še­nja ovih pro­ble­ma.

„Op­šti za­klju­čak ovog is­tra­ži­va­nja gla­si da su me­di­ji ne­za­in­te­re­so­va­ni za mla­de, a mla­de ne za­ni­ma­ju me­di­ji – ve­sti i in­for­ma­ci­je o sve­tu ko­ji ih okru­žu­je oni pro­na­la­ze na dru­štve­nim mre­ža­ma, a ne u sred­stvi­ma jav­nog in­for­mi­sa­nja. Pro­fit­no ori­jen­ti­sa­ni me­di­ji o mla­di­ma iz­ve­šta­va­ju ka­da se oni na­đu u cen­tru ne­kog skan­da­la ili tra­ča i ne vi­de po­tre­bu da pi­še o pro­ble­mi­ma ili po­tre­ba­ma ove ge­ne­ra­ci­je, dok se u mejnstrim me­di­ji­ma mla­di uglav­nom po­ja­vlju­ju u cr­noj hro­ni­ci. Re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja, ko­je se spro­vo­di već še­stu go­di­nu za­re­dom, go­vo­re da se u čak 40 od­sto me­dij­skih ob­ja­va mla­di po­ja­vlju­ju u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu, dok sve­ga 20 od­sto pri­lo­ga ili tek­sto­va „ot­pa­da” na po­zi­tiv­no iz­ve­šta­va­nje o mla­di­ma. Oni, jed­no­stav­no re­če­no, ni­su za­ni­mlji­vi ve­ći­ni me­di­ja dok se ne de­si ne­ki do­ga­đaj či­ji su mla­di vi­nov­ni­ci – u dve oda­bra­ne sed­mi­ce to­kom 2022. go­di­ne, na RTS-u i te­le­vi­zi­ji N1, čak šest da­na ni­je bi­lo ni­jed­nog pri­lo­ga u ko­me se go­vo­ri o mla­di­ma”, is­ta­kao je Ivan Su­bo­tić, autor is­tra­ži­va­nja „Mla­di u me­dij­skom ogle­da­lu 2022”.

On je na­gla­sio da je to­kom pro­šle go­di­ne za­be­le­žen ne­što ma­nji broj me­dij­skih ob­ja­va o mla­di­ma u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne, ali i u nji­ma se uglav­nom ko­ri­sti na­sil­nič­ki na­ra­tiv. Su­bo­tić je pod­se­tio da se o mla­di­ma la­ne ne­što vi­še go­vo­ri­lo u obra­zov­nom kon­tek­stu, ali i ta­da je po­vod bio na­si­lje – u no­vem­bru je me­dij­ski pro­stor bio pre­pla­vljen iz­ve­šta­ji­ma o uče­nič­kom na­si­lju pre­ma pro­fe­sor­ki en­gle­skog je­zi­ka u sred­njoj ško­li u Tr­ste­ni­ku, dok se u de­cem­bru iz­ve­šta­va­lo o pre­ki­du na­sta­ve na se­ve­ru Ko­so­va, zbog po­gor­ša­nja bez­bed­no­sne si­tu­a­ci­je u ovom re­gi­o­nu.

Po­da­ci iz­ve­de­ni iz ovog is­tra­ži­va­nja ta­ko­đe go­vo­re da su po­vod za iz­ve­šta­va­nje o mla­di­ma uglav­nom bi­li ak­tu­el­ni do­ga­đa­ji, dok se pro­ak­tiv­no iz­ve­šta­va­nje, ba­zi­ra­no na sa­mo­stal­noj ini­ci­ja­ti­vi me­di­ja, ja­vlja u ne­znat­nom bro­ju slu­ča­je­va. Uko­li­ko se iz­ve­šta­va o pro­ble­mi­ma ko­ji se ti­ču mla­dih, u tek­sto­vi­ma i pri­lo­zi­ma mejnstrim me­di­ja naj­če­šće se sa­mo kon­sta­tu­je pro­blem, bez ika­kvog po­nu­đe­nog re­še­nja. Osim to­ga, naj­če­šće se iz­ve­šta­va o mla­di­ma iz ur­ba­nih sre­di­na, ret­ko ka­da iz ru­ral­nih pod­ruč­ja, o če­mu ilu­stra­tiv­no sve­do­če po­da­ci da čak 44 od­sto ob­ja­va „ot­pa­da” na mla­de iz Be­o­gra­da, dok su se u de­vet od­sto me­dij­skih ob­ja­va po­ja­vlji­va­li mla­di iz No­vog Sa­da, a tek šest od­sto ve­sti i iz­ve­šta­ja ti­ca­lo se mla­dih iz No­vog Pa­za­ra. Mu­ški ak­te­ri dvo­stru­ko su za­stu­plje­ni­ji od žen­skih, a me­dij­ski pro­stor za mla­de ko­ji su si­ro­ma­šni, ima­ju in­va­li­di­tet, pri­pa­da­ju ma­njin­skoj na­ci­ji ili sek­su­al­noj ori­jen­ta­ci­ji ve­o­ma je ma­li.

Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Krov­ne or­ga­ni­za­ci­je mla­dih Sr­bi­je Mi­lja­na Pe­jić kon­sta­to­va­la je da se o mla­di­ma već go­di­na­ma uglav­nom iz­ve­šta­va u eks­tre­mi­ma – oni su pri­ka­za­ni ili kao de­lin­kven­ti ili kao iz­u­zet­no uspe­šni pri­pad­ni­ci ge­ne­ra­ci­je ko­ja sa­mo če­ka da di­plo­mi­ra, pa da emi­gri­ra.

„Ovo­go­di­šnje is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da je bez­bed­nost te­ma čak 43 od­sto tek­sto­va u ko­ji­ma se po­ja­vlju­ju mla­di i taj na­ra­tiv o mla­di­ma kao žr­tva­ma ili po­či­ni­o­ci­ma na­si­lja mo­ra da se me­nja. Nas ohra­bru­je či­nje­ni­ca da osam omla­din­skih li­sto­va či­ji smo rad ana­li­zi­ra­li o mla­di­ma pi­še iz­van ove cr­no-be­le pre­zen­ta­ci­je, a is­pod ve­li­kog bro­ja no­vi­nar­skih tek­sto­va osta­vlja­ni su te­le­fo­ni za po­moć mla­di­ma o či­jim je pro­ble­mi­ma iz­ve­šta­va­no. Pri­me­ra ra­di, ako su no­vi­na­ri pi­sa­li o men­tal­nom zdra­vlju, na­vo­di­li su ime­na i te­le­fo­ne kon­kret­nih in­sti­tu­ci­ja u ko­ji­ma mla­di mo­gu po­tra­ži­ti po­moć”, za­klju­či­la je Mi­lja­na Pe­jić.