Mraz napravio štetu u voćnjacima

Iznenadni mraz protekle dve noći načinio je štetu u voćnjacima širom zemlje. Najviše u zapadnoj Srbiji, a delimično i u Vojvodini. Na pojedinim lokalitetima temperatura se spuštala i do minus tri stepena, što je pravi šok za pojedine vrste voća u ovoj fazi razvoja. Prema prvoj proceni vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, najviše problema bilo je u zasadima koštunjavog voća, a najugroženije su bile rane sorte kajsija.

Preciznijih procena kolike su ekonomske posledice zbog mraza u domaćem voćarstvu još nema, a sagovornike „Politike” brinu najave meteorologa da bi i naredne sedmice mogli da se nastave periodi niskih temperatura. To bi bio dodatni udarac za voćare.

Profesor Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je juče obišao više lokaliteta u ovom delu zemlje, navodi da u delovima Vojvodine nije bilo izmrzavanja ni kod šljive ni kod kajsije. Ali u nekim delovima pokrajine, što se do sada nije dešavalo, došlo je do izmrzavanja na većim nadmorskim visinama. U ravničarskim predelima, dodaje, izmrzavanje je bilo neznatno, pa uticaj niskih temperatura ne bi trebalo da se odrazi na ukupne prinose.

– Mraz je na nekim lokalitetima jako dugo trajao. Zato je i došlo do izmrzavanja kajsije, jer je bila u fazi precvetavanja, koja je i najosetljivija. Prema vremenskoj prognozi, naredni utorak mogao bi da bude kritičan što se tiče temperatura. U tom slučaju problem bi nastao kod šljiva u precvetavanju i kod nekih sorti trešanja i krušaka – naglašava Keserović. Dodaje da se iznova pokazuje da je prva dekada aprila kobna za voćarsku proizvodnju.

Prema rečima dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u zapadnoj Srbiji, gde je u najvećem delu zabeleženo i do minus tri stepena, najviše štete ima kod kajsije, koja je stradala od 50 do 60 odsto i sorte trešnje „kordija”, koja je prilično osetljiva na mraz.

– Kod jabuke, kruške i drugog voća nije takva situacija, jer te voćne vrste još nisu u fazi kada bi mraz mogao da napravi problem. Nema štete ni kod jagodastog voća – kaže Leposavić. Ali, s obzirom na to da ovakvi vremenski uslovi izuzetno pogoduju nastanku bakterija iz roda pseudomonas, koje inače prave štetu na svim voćnim vrstama, a za koje proizvođači nemaju adekvatno rešenje, poželjno bi bilo da odmah po stabilizaciji vremenskih uslova svoje zasade tretiraju preparatima na bazi efektivnih mikrorganizama ili preparatima na bazi ekstrakata čajnog drveta u kombinaciji s aminokiselinama. Kako naglašava, zabranjeno je upotrebljavati antibiotike u suzbijanju i prevenciji bakterijskih infekcija.

– Za sledeću sedmicu ponovo se najavljuju niske temperature i ako se prognoze obistine, to će kajsiju potpuno da „obere” – navodi Leposavić.

Pitanje rejonizacije se ponovo nameće. Stručnjaci su i ranije apelovali da bi zbog mraza i sličnih problema trebalo da se o ovome više govori u javnosti. Leposavić napominje da je detaljna rejonizacija završena i da su je radili poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Beogradu i Institut za voćarstvo u Čačku.

– Prilično smo zakasnili u tome. Rejonizacija sama po sebi ne obavezuje nikoga, to su preporuke, a proizvođači ih najčešće ne poštuju – naglašava naš sagovornik. Objašnjava da je u delu koji potpisuje čačanski Institut za voćarstvo obuhvaćeno svako selo zapadne Srbije, Kraljevo, Kruševac, celokupan Zlatiborski i Moravički okrug s preciznim preporukama šta gde može da se sadi. Jasno je, dodaje, da proizvođači neće krčiti stare zasade, ali bi kod podizanja novih voćnjaka trebalo poslušati savete stručnjaka i time posledice od mraza i drugih nepogoda svesti na najmanju meru. Posebno kod koštičavih voćnih vrsta – upozorava Leposavić. Postoje, recimo, lokaliteti u okolini Čačka gde u zasadima kajsije nikada nije bilo nikakvih problema zbog mraza, dok je na samo nekoliko stotina metara udaljenosti bilo i totalne štete u voćnjacima i na tom području voćari već nekoliko godina nisu ubrali nijedan plod.