Novi Zeland pred vratima Aukusa

Da bi suvereno vladala Indo-Pacifikom, Amerika je pre dve godine stvorila Aukus – bezbednosni savez s Velikom Britanijom i Australijom, a sad ka anglo-alijansi privlači još jednog člana – Novi Zeland.

Novozelandska vlada je nedavno potvrdila da je pozvana da se pridruži Aukusu i da razmišlja o ponudi. Kako je objasnio ministar odbrane Endru Litl, Novi Zeland bi kao zemlja opredeljena za nenuklearno naoružanje ostao izvan dela Aukusa koji se tiče nuklearnog naoružanja ili naoružanja na nuklearni pogon.

„Ponudili su nam razgovore o tome da li želimo i možemo da se priključimo i ja sam nagovestio da smo voljni da istražimo tu temu”, istakao je Litl, a prenosi „Gardijan”.

Alijansa je nastala 2021. s ciljem da ojača američke, britanske i australijske pozicije u jugoistočnoj Aziji i suzbije kineski uticaj u Indo-Pacifiku. Peking od tada upozorava protiv ovog saveza, tvrdeći da Aukus ugrožava bezbednost u regionu.

Kad su Vašington, London i Kanbera oformili pakt, dogovor je podrazumevao i da će Amerika i Britanija pomoći Australiji da nabavi podmornice na nuklearni pogon. Iako australijski premijer Entoni Albaneze podvlači da će podmornice nositi konvencionalno oružje, Kina podozreva da Australija „na mala vrata” postaje nuklearna vojna sila.

Novozelandska vlada podvlači da moguće pridruživanje neće imati veze s nuklearnom energijom i atomskim naoružanjem. U Velingtonu insistiraju na tome da se i dalje tvrdo protive nuklearnom naoružanju. Dok vlada u Velingtonu za sada nije zainteresovana za nuklearne pogone i nuklearno naoružanje, nalazi da je korisno da zbog drugih stvari postane deo Aukusa. Kao članica alijanse, ova zemlja bi imala pristup vrhunskoj vojnoj tehnologiji koju su razvile Amerika, Britanija i Australija, uključujući kvantne računare i veštačku inteligenciju.

Vest o približavanju Novog Zelanda anglo-koaliciji pojavila se nakon što se ministar Litl nedavno sreo s Kurtom Kembelom, visokim američkim zvaničnikom za Indo-Pacifik. Pre nekoliko dana novozelandska ministarka spoljnih poslova Nanaja Mahuta posetila je Kinu, odakle su ponovo protestovali protiv Aukusa.

Bilo bi očekivano da se Novi Zeland pridruži Aukusu, jer je već deo angloameričkog sporazuma „Petoro očiju”, koji su Amerika, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland oformili da bi delili najosetljivije obaveštajne podatke. S Aukusom se okleva jer u Velingtonu ne žele da budu prst u oku Kini. Od svih zemalja grupe „Petoro očiju”, Novi Zeland vodi najmekšu politiku prema Kini. Jedina je država iz koalicije koja nije osudila Peking zbog tretmana muslimanske ujgurske manjine u provinciji Sinđang. Kao što nije bilo lako ni za Australiju, ni za Novi Zeland pridruživanje Aukusu neće biti laka odluka, jer 30 odsto novozelandskog izvoza odlazi u Kinu. Osim obzira prema Kini, Novi Zeland je oklevao i zbog politike nuklearnog nenaoružavanja.

Nedugo nakon što je u januaru zamenio premijerku Džasindu Ardern, novi predsednik vlade u Velingtonu Kris Hipkins izjavio je da njegova zemlja nije promenila stav prema nuklearnom oružju.

„Amerika, Australija i Velika Britanija su neverovatno važni bezbednosni partneri za Novi Zeland, ali se naša politika nenuklearnog naoružavanja nije promenila”, saopštio je Hipkins.

Kako prenosi „Sidni morning herald”, protivnici Aukusa u Australiji i na Novom Zelandu skretali su pažnju na to da bi ovaj sporazum mogao da iskomplikuje vojnu saradnju između dve zemlje. Novi Zeland ne dozvoljava da njegovom vazdušnom prostoru i teritorijalnim vodama prilaze avioni i brodovi s nuklearnom tehnologijom, pa bi vlada u Velingtonu mogla da odbije pristup i budućim australijskim podmornicama na nuklearni pogon. Ukoliko bi se Hipkinsova vlada pridružila paktu, novozelandsko protivljenje nuklearnoj tehnologiji došlo bi na još veće iskušenje. Ipak, ministar Litl nagoveštava da Novi Zeland mora da se prilagodi globalnim trendovima: „Moramo da procenimo dugoročne interese u svetu i regionu, koji se ubrzano menjaju.”