Srpski brzi kolosek ka centralnoj Evropi

Najavljene junske ozbiljne promene političke mape u Evropi koje će napraviti ozbiljne političke i vojne blokove na Starom kontinentu Srbija će dočekati spremna. Veoma dobri međudržavni odnosi sa Mađarskom i mogućnost da se oni prodube i sa Slovačkom, mogli bi našu zemlju da pozicioniraju kao centralnoevropsku zemlju, istakao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako je rekao, nije prorok, već je samo slušao i ređao činjenice i naveo da u junu sledi hitno otpočinjanje evropskih pregovora zato što Amerikanci prave poseban blok unutar Evrope koji nije mali i sačinjavaće ga Poljska, baltičke zemlje, plus Ukrajina, tih pet zemalja. Onda je jasno da taj kvintet, ili sekstet ukoliko mu priđe i Rumunija postaje najjači u Evropi posle Nemačke.

„Mi želimo da se pozicioniramo kao centralnoevropska zemlja, zato imamo sve bliže odnose sa Mađarskom. To će menjati dinamiku našeg odnosa sa Evropom. Želim da verujem da će biti u pozitivnom smislu, ali za nas postoje ograničavajući faktori što se tiče sankcija Rusiji i Kosova”, naveo je Vučić. Time je označio novi strateški vektor u spoljnoj politici naše zemlje. Ne samo što će u skoroj budućnosti Beograd i Budimpešta da budu povezani savremenom prugom brzinama vozova od 200 kilometara na čas, već će i srpska politika dobiti svoj brzi evropski kolosek, sa prijateljskom Budimpeštom kao neizostavnom stanicom.

Ideju o proširenju Višegradske četvorke, pre oko pet godina prvi put je promovisao upravo premijer Orban koji je, govoreći o Srbiji na forumu u okviru 29. Balvanjoši letnjeg otvorenog univerziteta u Bajile Tušnadu u Rumuniji, rekao da je uveren da Mađarska treba da učini sve da Srbija i Crna Gora što pre postanu članice Evropske unije. „Istorijski interes Mađarske je da sa Srbijom bude u istoj političkoj zajednici”, rekao je Orban i dodao da oseća da i Srbi imaju isti stav, prenela je RTV Panon.

Orban svoj plan zasniva na pet tačaka. On centralnoevropski put vidi kao savez nezavisnih država zastupljenih u EU po principu „jedna nacija, jedan glas”, povezanih zaštitom hrišćanske kulture, tradicionalne porodice, nacionalne ekonomije, uz odbijanje multikulturalizma i imigracije. Priključenje Srbije Višegradskoj četvorki se pominjalo i ranije, ali ovog puta dolazi u trenutku kada saradnja Mađarske i Srbije dostiže istorijski vrhunac i temelji se na međusobnom poverenju, saradnji, traženju zajedničkih interesa i uzajamnom poštovanju, ali i poštovanju prava nacionalnih manjina, kako Mađara u Srbiji i tako i Srba u Mađarskoj. Na temelju odličnih odnosa Mađarska je, od 13. pre nekoliko godina sada postala peti spoljnotrgovinski partner Srbije sa izuzetnim povećanjem robne razmene i željom da se na tome ne stane.

Potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kaže za „Politiku” da Srbija nema bližeg partnera od Mađarske i da Mađarska nema bližeg partnera od Srbije. I da se to može reći da je tako ne samo u regionu, već i šire. Kaže da je to ideja koju je prvi obelodanio Orban pre nekoliko godina, a SVM je podržao jer jako dobro zna šta to konkretno znači zemljama Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska). „U novim okolnostima koliko je to politički realno, zaista ne znam. U ekonomskom smislu to bi bilo u interesu svih zemalja, pogotovo Srbije. Smatramo da treba geografski položaj iskoristiti i zato treba snažiti ekonomske i političke odnose sa svim zemljama koje imaju racionalna rukovodstva i koje nisu ostrašćene i ne razmišljaju blokovski već gledaju na prvom mestu interese svojih zemalja”, kaže Balint Pastor.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nedavno u Beogradu sastao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom, sa kojima je razgovarao o razvoju geopolitičke situacije, procenama, planovima, novim projektima i saradnji. „Sa Viktorom Orbanom i Peterom Sijartom o razvoju geopolitičke situacije, procenama, planovima, novim projektima i saradnji, o budućnosti”, napisao je Vučić na instagramu buducnostsrbijeav, uz fotografije sa sastanka. A Viktor Orban na sve to je napisao: „Posle Brisela dašak svežeg vazduha u Beogradu. Mađarsko-srpski odnosi na vrhuncu svih vremena. Hvala na igri i druženju, predsedniče Vučiću”, naveo je on na „Tviteru”. Ova poslednja rečenica odnosi se ne samo na partiju bilijara koju je naš predsednik odigrao sa mađarskim premijerom u vili „Mir”.

Balint Pastor navodi da su strateški odnosi izuzetno dobri, što je i ozvaničeno poslednjih meseci, nakon što je u decembru prošle godine Skupština Srbije ratifikovala sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje. Treba podsetiti da Srbija ima takve sporazume svega sa još nekoliko zemalja – Italijom, Francuskom, Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. „Taj sporazum se odnosi na dvadesetak oblasti. Sve što se događa je posledica strateškog partnerstva. Veoma je dobro to što je Srbija Mađarskoj i Mađarska Srbiji među najznačajnijim spoljnotrgovinskih partnerima i nema nijednog otvorenog pitanja. Razgovara se o privrednoj saradnji, zajedničkim infrastrukturnim projektima koji se realizuju u praksi. Pored svih drugih pitanja ključno pitanje je bezbednosti i energetike”, ističe Pastor.

Kao glavne izazove sa kojima su dve zemlje danas suočene, navodi rat na istoku Evrope, migracije i energetsku krizu, istakavši da Srbija i Mađarska nisu krive ni za jedan od tih problema. „Nalazimo se u situaciji da moramo jedni drugima da pomažemo i da nema te saradnje bilo bi mnogo teže i Srbiji i Mađarskoj”, navodi Pastor. Podseća da je ključan korak napravljen kada je došlo do istorijskog pomirenja pre deset godina i da to nije urađeno tada, odnosi danas ne bi bili tako dobri u ekonomiji i svim drugim pitanjima.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić konstatovao je da su odnosi dve države odlični i da je to rezultat poverenja predsednika Vučića i premijera Orbana, ali i ministarstava spoljnih poslova dveju zemalja koja su predano radila na tome. „Dogovorili smo se da imamo najmanje jedan sastanak godišnje u Beogradu i jedan u Budimpešti. Nije više vest da smo se sastali, ali je vest koliko su napredovali naši odnosi”, konstatovao je Dačić. Dodao je da svi sporazumi koji su potpisani između dveju zemalja imaju veliki značaj za naše građane, poput onog o zajedničkom korišćenju diplomatsko-konzularnih predstavništava u svetu.

A direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže da u poslednjih pola veka nijedan model uspešne međudržavne saradnje nije pokazao toliko pozitivne efekte kao što su to pokazali odnosi Srbije i Mađarske protekle decenije. Za naš list kaže da su za to najzaslužniji predsednik Vučić i premijer Orban koji su svojim političkim autoritetom i državničkim sposobnostima doveli do toga jer su shvatili da su dve zemlje upućene jedna na drugu. Kaže da je dobra odluka o pozicioniranju Srbije kao centralnoevropske države. „Taj model saradnje je karakterističan za suverenističke države koje neguju ovakav političko-pravni poredak i geopolitički položaj u svetu. Nažalost u Evropi, osim Srbije i Mađarske, takvih država nema ukoliko izuzmemo velike sile. Ako govorimo o manjim zemljama jer imaju manje od deset miliona stavnika taj model ustrojstva države je jedini logičan za bilo koju državu koja hoće da očuva i svoj politički status i ekonomsku stabilnost”, kaže Karanović.

Navodi da Mađarska, ali i Slovačka, imaju dobru poziciju kao države sa centralnom pozicijom u Evropi, i da su osim toga članice Višegradske grupe, NATO-a i EU.  Kaže da je Srbija svesna da je njen put i strateško opredeljenje EU i da to nikako ne bi trebalo da ide preko Balkana, naročito ne preko Zagreba koji je nepouzdan i neprijateljski nastrojen, već upravo preko Budimpešte i koliko sutra preko Bratislave. „Bez obzira na to što Mađarska ima kompleksne odnose s Briselom i Berlinom, put prema Evropi je zagarantovan preko Budimpešte. S druge strane, oni imaju pouzdanog partnera na svojim južnim granicama i u odnosu na jugoistok Evrope. Naše tri zemlje mogu da budu mesto gde se prepliću interesi velikih sila i mogu da predstavljaju bedem za maligne uticaje velikih sila bilo da dolaze sa zapada ili istoka”, zaključuje Ognjen Karanović.

Stremiti ka EU, ali ostati svoj

Balint Pastor kaže da je decenijama preovladavala misao da je suverenizam nešto što je anahrono i prevaziđeno i da je to politika iz srednjeg veka. Kaže da SVM smatra da je Srbiji mesto u EU i da se zalažu za evropske integracije, ali treba uzeti u obzir neka moderna kretanja. „Najuspešnije su one zemlje koje čuvaju svoj suverenitet i samostalnost. Najbolji primer za to je Mađarska, a sa druge strane nama je drago što je to i politika vladajuće većine u Srbiji poslednjih deset godina. Treba sarađivati, stremiti ka članstvu u EU, ali treba ostati svoj. To nije popularno u raznim centrima moći, kao što je Brisel, i zbog toga se neke zemlje kažnjavaju. Kada imate stav o nekim globalnim temama i kada ne odstupate od toga, možete da budete kažnjavani, a to su zemlje koje su uspešne zato što su svoje i samostalno donose odluke koje nisu u interesima nekih centara moći, već isključivo svojih građana”, ističe Pastor.

Slabljenje evropskog suvereniteta

Ognjen Karanović smatra da nije moguće da još neka zemlja krene suverenizmom sve dok je EU kolonija SAD. I kada to kaže, misli na briselsku birokratiju i na elite za koje ne zna da li su ucenjene ili su jednostavno zaslepljene ideološkim ludilom i ne vide šta su interesi njihovih građana koji su ih birali da im omoguće razvoj. „Od kada je Bajden postao predsednik SAD, svaki suverenitet je jednostavno izgubljen. Ne postoji nikakva inicijativa osim kod Makrona da suverene pozicije budu zaštićene, što znači očuvati ekonomiju. Ta politika EU napuštena je u zemljama Zapadne Evrope i baltičkim državama. Sve te zemlje svesno pucaju u slepoočnice kidanjem svih ekonomskih relacija s Rusijom”, kaže Karanović.