Anatomija kocke u mozaiku

U vremenu sve većih otuđenja, u kojem je tehnologija sa svojim ogromnim mogućnostima gotovo u potpunosti ovladala ljudskim duhom, vizuelno poimanje sveta i shvatanje umetnosti dobija sasvim nove kontekste. Nasuprot tome, mozaici Olivere Stanišić suprotstavljaju se modernizmima, trendovima i suštinska su afirmacija klasičnih vrednosti, kao iskrena likovna ispovest umetnika.

Te rečenice Nenada Ristovića zapisane su u katalogu za izložbu mozaika Olivere Stanišić „Anatomija kocke”, otvorene do 14. aprila u Gradskoj galeriji u Užicu. Na otvaranju je stvaralaštvo predstavila ova umetnica, rođena u Zemunu, doktorand na Beogradskom univerzitetu umetnosti, sa 13 samostalnih i učešćem na pedesetak grupnih izložbi kod nas i u inostranstvu.

O mozaiku je ovom prilikom rečeno da je kao jedna od najstarijih slikarskih disciplina bio govor posebne vrste i vrednosti. Ali u novije vreme našao se van sfere interesovanja umetnika, uglavnom zbog težine izvođenja i predstavljanja. „Olivera Stanišić, bez obzira na težinu tehnike, razvija i dovršava proces razrešavanja odnosa likovnog jezika i iskustva, znalački vodeći računa o skladu celine, ne dozvoljavajući zanatskom da nadvlada likovnu poetiku, što sve zajedno omogućuje kamenu kao nosiocu da zasija svom svojom lepotom”, zabeležio je Ristović.

Olivera Stanišić u izjavi datoj medijima kaže da je izložba „Anatomija kocke” plod dugogodišnjeg rada, istraživanja i otkrivanja mozaika.

– Tu se u onome što mozaik i prirodni kamen mogu da daju nekako podvukla linija, pa sam shvatila da se treba vratiti na početak, na onaj prvi kamenčić koji se stavi. Osnovna ideja ovog koncepta je da izložim strane koje su vidljive i nevidljive, nalaze se u samoj strukturi mozaika, a potrebno je da ih podignem na nivo razumljiv i onima koji posmatraju, da vide put kojim sam krenula. Mozaik ima tu privilegiju da ga dodirnete i osetite, u onoj magičnoj strukturi što misaonim sečenjem dobijete. Biti odgovoran prema delu odgovornost je svakog umetnika – istakla je umetnica.