Srpska mitologija kao inspiracija

Druga epizoda druge sezone „Kalkanskih krugova” po scenariju Đorđa Milosavljevića nastavlja da plete misterioznu priču iz tajanstvenog i nedokučivog Zabrana, koji u svoj ponor povlači sve junake ove fantastične serije.

U razgovoru sa profesorom i scenaristom Đorđem Milosavljevićem pokušali smo da saznamo koje mitološke priče iz srpske tradicije su mu poslužile kao inspiracija i kako se snašao u žanru fantastike budući da znamo da je naklonjeniji trilerima.

– Veoma su bliski žanrovi u čijim okvirima sam pisao scenario za „Kalkanske krugove”, to je nešto između folklorne fantastike, horora i trilera. To su kao žanrovska braća. Mitološki svet mi je još bliži jer je naš i pripada srpskoj tradiciji i folkloru, a njime su se bavili mnogi naši umni ljudi. Kako god ga nazvali – srpski, šumadijski, beogradski folklor. I u tom smislu sam se osećao komotno, lepo je pisati za ovakve likove i ovakvo okruženje. A što se tiče same fantastike, najviše sam se oslonjao, kao i u nekim pređašnjim radovima, na Veselina Čajkanovića... Citirao sam i Vuka Stefanovića Karadžića što je takođe zanimljivo jer se pojavljuju neke pojave u svojim dvosmislenostima – da li je stvarnost ili, pak, nije stvarnost. To su pojave iz naše mitologije koje ne bih pominjao jer ako se otkriju, otkrićemo i radnju serije. Te priče su dokumentovane, one su deo našeg mitološkog iskustva, srpske tradicije i mi se trudimo da napravimo i fantastičnu, ali i porodičnu priču, iz našeg ugla.

Zabran dobija novu čuvarku

Kraj bunara na kome Dejan radi, Miona nalazi dokumenta nepoznate žene. Na Veliborovo zaprepašćenje, u Dol je stigla i Magdalena, njegova bivša žena, koja želi da preuzme starateljstvo nad Petrom. U razgovoru sa samozvanim profesorom Petrovićem, Miona saznaje da Zabran treba da dobije svoju novu čuvarku.