Da li će haški sud doneti pravdu žrtvama terora OVK

Suđenje Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku kosovskih privremenih institucija, i trojici njegovih saučesnika sa kojima je tokom rata na KiM komandovao terorističkom tzv. oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), počinje danas pred Specijalizovanim sudom u Hagu. Iznošenje uvodnih izlaganja zakazano je za 3, 4. i 5. april, dok će izvođenje dokaza, odnosno saslušanje optuženih, a zatim i svedoka započeti 11. aprila. Za ovo suđenje su unapred zakazani termini za čitavu godinu i predviđeno je da se po dve ili tri sedmice sudi svakog meseca, do sredine decembra.

Tužilaštvo je na pripremnoj sednici najavilo da će ključni svedoci biti saslušani među prvima, a predviđanja su da bi izvođenje dokaza koji potkrepljuju optužnicu moglo da potraje do kraja 2024. godine.

Iako zvaničnici suda od svog osnivanja uveravaju da će se u Hagu suditi nepristrasno, da će povratiti kompromitovani ugled međunarodnih institucija i da neće dozvoliti uticaj politike, poverenje u tribunale u kojima sude stranci ostalo je na vrlo nesigurnim nogama. Nadu u ozbiljnost postupaka pruža činjenica da su sva sedmorica vođa zločinačke OVK u pritvoru već dve i po godine bez izgleda da se skoro nađu na slobodi, ali do pravde i priznanja srpskih žrtava rata na KiM put je još jako dug. Ako ih proglasi krivima, sud im može izreći kaznu doživotnog zatvora.

– U procesu će o maltretiranju i zlostavljanju svedočiti samo albanske žrtve. Niko od zarobljenih Srba nije preživeo albanske logore i sud će saslušati samo srodnike ubijenih i nestalih. Verujem da će sud osuditi Tačija i ostale optužene, ali sporna će biti odluka u kojoj će državi izdržavati kaznu. Jer, ako ih prebace u zatvor na teritoriji Kosova, onda će svakog vikenda odlaziti kući i moći će da se bave čime žele. Bitno je da izdržavaju sankcije kao naši državljani osuđeni pred tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u drugim državama, pod strogim režimom – kaže za „Politiku” advokat Toma Fila.

Dodaje da veruje da će se sud izboriti sa političkim pritiscima i da je u ovom procesu važno da postoje dokazi.

Optuženi se terete za krivična dela učinjena od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Te zločine počinili su pripadnici OVK nad civilima koji nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Oko 100 ljudi je ubijeno, dok je 400 teško povređeno. U optužnici se navodi da Tači, Kadri Veseli, Redžep Selimi i Jakup Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost za šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanak osoba, kao i za još četiri tačke za ratne zločine – protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Advokat Goran Petronijević navodi da je razlog procesuiranja komande OVK više politički, nego pravni.

– Činjenica je da su se Albanci međusobno ubijali iz političkih i kriminalnih razloga. Naš interes je da se Srbija i srpska vojska i policija rasterete od ozbiljnog broja ubijenih Albanaca koji su stradali u međusobnim obračunima. Mi smo dokazivali da je Ramuš Haradinaj pobio više Albanaca na KiM nego srpske snage tokom čitavog rata. To se sada prihvata, pošto postoji potreba pritiska albanskih lidera zbog neposlušnosti. Uveren sam da je protiv Tačija pokrenut postupak zato što su SAD posumnjale da je spreman na kompromis sa Beogradom, bez uvažavanja američkih interesa. To je razlog zbog čega su oni sklonjeni i dovedena druga garnitura za koju su ubeđeni da će biti poslušnija, a ne kažnjavanje za ratne zločine – smatra Petronijević.

Druga stvar bi bila, ukazuje, da su pripadnici OVK optuženi za etničko ubijanje Srba.

– To bi pokazalo pravu prirodu njihovih zločina, ali tužilaštvo to ne stavlja u optužnicu. Dok ne vidim pravosnažnu presudu za etničko ubijanje Srba, ne verujem u njihovu pravdu – zaključuje advokat Petronijević.

Sud je do sada priznao status žrtve za 140 osoba koje su pretrpele povrede u zločinima OVK ili su srodnici ubijenih ljudi. Žrtve, kao i porodice nestalih sa velikom pažnjom prate rad kosovskih institucija izmeštenih u Hag. Četvrt veka posle zločina oni priželjkuju pravdu i fer suđenje, ali su oprezni u očekivanjima.

– Možda u optužnici nije istaknuta etnička komponenta ali progon je širok pojam i može podrazumevati deportaciju. O dokaznom materijalu za sada se vrlo malo zna. Tačija i ostale optužene brani uigran i umrežen tim britanskih advokata koji je postupao i u tribunalu za bivšu Jugoslaviju i rade zajedno dvadesetak godina – kaže advokat Tomislav Višnjić.

Podsećamo, nakon hapšenja u Prištini, četvorica optuženih dovedena su u pritvorski objekat Specijalizovanih veća Kosova u Hagu četvrtog, odnosno petog novembra 2020. Na prvom i svakom sledećem saslušanju pred sudijom za prethodni postupak izjasnili su se da nisu krivi ni po jednoj od tačaka optužnice.

Tročlanom sudskom veću predsedava američki sudija Čarls Smit, dok su u veću još i Kristof Barte iz Nemačke i Švajcarac Genel Metro, dok je rezervni sudija Irac Fergal Gejnor. Tužilaštvo je do sada najavilo da će protiv Tačija svedočiti više od 300 svedoka, a sud je tražio da i tužba i odbrana učine dodatne napore kako bi se spisak svedoka skratio radi efikasnosti suđenja. Pa ipak, procene su da će postupak trajati oko pet godina.

Proces protiv Tačija i ostalih biće treći u istoriji ovog suda, a prvi na kojem će se optuženima suditi za krivična dela nad Srbima. Prethodno su Hisni Gucati i Nasim Haradinaj osuđeni na po četiri i po godine zbog ometanja pravde, nakon što su objavili poverljiva dokumenta haškog tužilaštva. Druga presuda izrečena je Salihu Mustafi, koji je osuđen na 26 godina zatvora zbog zločina nad albanskim političkim neistomišljenicima u logoru OVK u Zlašu.

Slučaj „žuta kuća” nije u optužnici

Slučaj trgovine ljudskim organima, poznat kao „žuta kuća” i dalje nije rasvetljen, niti će o tome biti reči na predstojećem suđenju. Iako su tužilaštvo i sud u Hagu osnovani da bi istražili navode evropskog izvestioca Dika Martija o zločinima kosovskih Albanaca, niko od lidera OVK za te zločine nije optužen.

Bezbednost svedoka

Za zastupanje žrtava sudu se prijavio veliki broj advokata iz Srbije i iz celog sveta, ali se sud opredelio za Britanca Sajmona Loza. Tužilaštvo je dodelilo zaštitu velikom broju svedoka i svi su, koliko je poznato, do danas ostali bezbedni. To je znatna razlika u odnosu na tribunal za bivšu Jugoslaviju koji je dozvolio da svedoci protiv Haradinaja ne dožive da svedoče.

Ipak, sumnja i u ovaj aspekt haške pravde nije sasvim otklonjena zbog nerasvetljenog skandala curenja poverljivih tužilačkih spisa, sa informacijama o identitetu svedoka, koji su dostavljeni veteranima OVK u Prištini. Ne zna se ni epilog krađe u stanu jednog sudije za zločine OVK kome je pre nekoliko meseci, ukraden laptop sa poverljivim podacima iz postupaka.