Ko je koga etnički očistio sa Kosmeta

Prema podacima UNHCR, tokom 2022. godine samo 204 osobe iz nealbanske zajednice vratile su se na Kosovo i Metohiju. U pitanju je 155 Srba, 25 Aškalija i Egipćana, jedan Bošnjak i 17 Roma, podaci su kancelarije Kosovskog ombudsmana. Ova brojka je poražavajuća ako se zna da je od dolaska međunarodnih vojnih snaga – Kfor, pokrajinu napustilo oko 250.000 ljudi, mahom Srba, ali i Goranaca.

Na gotovo svakoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija šef srpske diplomatije, bilo da je reč o Nikoli Selakoviću ili Ivici Dačiću, pokrenu pitanje povratka oteranih Srba u južnu srpsku pokrajinu.

Tako je Ivica Dačić prošle godine naglasio na redovnoj sednici SB UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji da su Srbi na Kosmetu  živeli vekovima da to potvrđuju crkve, od kojih su četiri pod zaštitom Uneska. Podsetio je da je proterano 200.000 Srba sa Kosova.

„Da li mislite da to više ne treba da se pominje i da je to legitimizirano time što se to desilo? Hoće li iko pomenuti potrebu da se Srbi vrate. Statistika je porazna. Ako je bilo genocida, to znači da sada Albanca treba da ima manje”, rekao je Dačić.

On je naveo da je prema popisu iz vremena SFRJ u Prištini bilo 43.885 Srba, a da ih je prema popisu iz 2011, ostalo samo 430.

„To je 100 puta manje za 30 godina. Pa da li je to etničko čišćenje i genocid nad Albancima ili nad Srbima? U Uroševcu sada ima 32 Srba, 600 puta manje nego ranije, u Podujevu ih bilo 2.242, a danas 12, što je 200 puta manje. U Prizrenu, gde sam rođen, ih je ranije bilo 11.650, 2011 – 231, a danas samo 27. Svaki komentar je suvišan i zato molim vas da više ne koristite te lažne činjenice da ste žrtve etničkog čišćenja. Ko je kriv za zločine neka odgovara, ali najveće žrtve su Srbi”, rekao je Dačić.

Sa kojim problemima se susreću povratnici? Pre svega reč je o uzurpaciji imovine i oduzimanju prava na posed, neizvršenje sudskih odluka koje se najčešcće odnose na nepokretnosti, nedostatak pristupa obrazovnim institucijama, nezaposlenost i loše ekonomske prilike i socijalno stanje, infrastrukturni problemi, kao i kršenja jezičkih prava – problemi su sa kojima se suočavaju povratnici.

Aktuelni problem je i obezbeđivanje ličnih dokumenata sa kojim se suočavaju raseljena lica i izbeglice sa Kosova, kao i građani četiri severne opštine, o čemu je ombudsman podsetio i na to da je već o tome izveštavao u prethodnim godišnjim izveštajima.

Prema podacima UNHCR kosovsko ministarstvo na čijem čelu je poslednjih desetak godina uvek Srbin, izgradilo je 19 kuća, a u, kako se objašnjava petoj fazi, za korisnike je izgrađeno 35 kuća koje su opremljene nameštajem i električnom opremom.