Martovski veleslalom

Izgleda da je našem šefu države dozlogrdio sopstveni kult ličnosti, pa pokušava da konstruiše što širi front neke normalne podrške. Nije lako čoveku da ga neumereno, neću reći neutemeljeno, obasipaju idolopoklonstvom. I on sam, kad je hvalio Šešelja činio je to nekako prirodno, bez patetike, da se ne bi ogadio šefu, kao što su se njemu, imam utisak, mnogi njegovi sada pomalo ogadili. Zato, valjda, insistira na normalnoj Srbiji. Samo da se u novom ambijentu ne dogodi kult sličnosti.

I protekli mart je pokazao da se vešto barata narodom, pa i onim ostatkom naroda na Kosovu. Gromke parole o zlatnom dobu sprečavaju građane da zaviruju u frižider. Možda zbog onog vekovnog straha od promaje. U veleslalomu kroz svetsku diplomatiju došli smo do poslednje kapije, a da nismo pali. Setih se aforizma pokojnog glumca i satiričara Zorana Rankića, koji je još pre desetak godina napisao: „Mi nikada nećemo priznati da smo priznali Kosovo. Mnogi zanesenjaci pomenutog kulta  tvrde kako ćemo, kroz sto godina, da celivamo desnu vođinu ruku, kojom nije potpisao ništa.”

A onamo namo nešto se valja iza tih brda. Da li je 2. april prekretnica u životu naše braće!? Trebalo bi da bude, da nije Šešelj dao podršku Jakovu Milatoviću i tako mnoge brdske suvereniste okrenuo opet Milu. Ko je to savetovao Vojvodu? Nadam se ne oni Izraelci sa Andrićevog venca.

Nekada smo igrali srčano i gubili fudbalske utakmice. Pogotovo one važne. Sada je obrnuto: igramo beskrvno, a pobeđujemo. Srčanost smo pokazali samo pri izboru prvog čoveka FSS. Isturen je Džajić kao engleska kraljica, a bivši ministar kolo vodi. Ono čuvano naše: kolo kolo naokolo.

Cene rastu, a nama opada nada u bolji  život. Sve ide ka tome da nam jedini spas bude litijum. Pa to je rekao i čuveni geolog iz Holivuda Vilijem Boldvin u seriji „Južni vetar”.

A sankcije Rusiji? Basta o tome, što bi rekli Italijani.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista