Motociklisti su najranjiviji učesnici u saobraćaju

Dvojica motociklista teže su povređena na ulicama Beograda u nedelju. Krajem marta u saobraćajnim nesrećama u Srbiji povređeno je nekoliko vozača dvotočkaša. Jedan je poginuo na državnom putu kod Lajkovca, kada se zakucao u zaštitnu ogradu.

Poslednja nesreća dogodila se u nedelju oko 23 časa na uglu ulica 27. marta i Starine Novaka, u centru Beograda. Motorista, koji je teže povređen, kretao se propisno, navode mediji, ali nije uspeo da reaguje kada je jedan automobil prilikom skretanja naglo promenio smer. Pre toga, na raskrsnici u Novom Beogradu vozač motocikla je povređen u sudaru sa automobilom.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju. To znači da je, prilikom učešća u saobraćajnoj nezgodi, veća verovatnoća da će biti povređeni nego da oni povrede drugog.

– Istraživanjima u svetu utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu (motorizovanom dvotočkašu) 20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća od zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća. Motociklisti imaju preko 50 puta veću verovatnoću da dožive saobraćajnu nezgodu u odnosu na ostale učesnike u saobraćaju – navodi se u istraživanju koje je objavila Agencija za bezbednost saobraćaja.

Rezultati istraživanja u Evropi govore da u 36 odsto saobraćajnih nezgoda vozač motornog vozila nije uočio dvotočkaša, a u 12 odsto slučajeva vozač dvotočkaša nije uočio drugo vozilo.

Vozači motornih vozila nekada ne očekuju određeno ponašanje vozača dvotočkaša, kao što su prekoračenja brzine, preticanje sa desne strane i vožnja po razdelnoj liniji – takozvana „slalom” vožnja oko vozila, ističu stručnjaci za bezbednost saobraćaja. Na lošu uočljivost utiču i sami gabariti motocikala i mopeda, s obzirom na to da su znatno manji u odnosu na ostala motorna vozila.

– Na bezbednost mopedista i motociklista veliki uticaj imaju karakteristike površine kolovoza. Uočeno je da često dolazi do sletanja mopeda i motocikala sa kolovoza, kao i do prevrtanja. Neki od faktora koji utiču na nastanak ovakvih vrsta nezgoda su klizav kolovoz (kiša, mrlje od ulja, oznake na kolovozu) i prekoračenje brzine. U pojedinim situacijama do gubitka kontrole nad vozilom dolazi usled pokušaja izbegavanja drugog učesnika u saobraćaju – navodi Agencija.

U svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl. Svaki peti vozač dvotočkaša strada bez učešća drugih vozila u nesreći. Svaki treći poginuli pripada starosnoj kategoriji između 25 i 34 godine. Čak 63 odsto nesreća sa poginulima događa se na državnim putevima, a 37 odsto na opštinskim putevima i ulicama.

Skoro dve trećine motorizovanih dvotočkaša smrtno strada u letnjim mesecima, u periodu od juna do septembra, i to najčešće tokom vikenda, kada u najvećoj meri i učestvuju u saobraćaju. Najrizičniji su jutarnji i kasni popodnevni časovi, odnosno u vreme sumraka. U proseku, godišnje pogine 47 motorizovanih dvotočkaša, a bude povređeno oko 1.230. Svaki osmi dan, u proseku, jedan dvotočkaš pogine i svakog dana se povredi više od tri dvotočkaša.

Stručnjaci ukazuju da zaštitne kacige imaju veliku efikasnost u sprečavanju smrtnih povreda, a takođe i poštovanje ograničenja brzine kretanja.

Neophodno je voditi računa i o uslovima vožnje. Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je danas na opasnost od poledice zbog slabog mraza, koji se stvara tokom jutra. Svi učesnici u saobraćaju treba da voze sporije i pažljivije na mostovima, nadvožnjacima i preko planinskih prevoja. Ističe se da povremena kratkotrajna kiša stvara privid suvog kolovoza i dobrih uslova za vožnju, a tada se prilikom kočenja ili nagle promene pravca može brzo i lako izgubiti kontrola nad vozilom.