Ratno dobošarenje

Svet se kreće ivicom žileta, a glasa razuma niotkuda. Ratno dobošarenje je sve glasnije. Retko ko od aktera sadašnjeg stanja pominje mir. Ta reč je postala najskuplja, deficitarna je. U EU je gotovo zabranjena, nepristojno ju je pominjati u kontekstu situacije u Ukrajini. Svako ko bi to učinio odmah bi bio proglašen Putinovim čovekom. „Primirje bi bilo u interesu Rusije, a to se ne sme dozvoliti”, poručuje Entoni Blinken, državni sekretar SAD. Pregovorima prethodi zatišje na ratištu, dakle primirje, na šta u mirovnom planu od 12 tačaka insistira Kina. Šef diplomatije EU Đuzep Borelj ratoborno uzvikuje: „Situacija u Ukrajini se može okončati samo na bojnom polju”. Shodno tome, sredstva Fonda za mir EU od više milijardi evra Brisel usmerava za kupovinu oružja Ukrajini, a ne za namene koje stoje u nazivu fonda.

Diplomatija je kraljica mira. Ali za nju u zaglušujućoj buci ratobornih bubnjara nema mesta. Sankcije su na ceni, iako su uperene protiv običnih ljudi. Zapad je Moskvi do sada uveo više od 10.000 takvih mera. Prema svojim zakonima, kažnjavaju druge države smatrajući da to mogu jer su po vlastitom mišljenju bogomdani da uređuju život na planeti. Komesar za spoljnu politiku EU Borelj požalio se proteklih dana da su iscrpljene mogućnost za ovakvu vrstu kažnjavanja. „Nije preostalo više mogućih sankcija protiv Rusije”, reče i zapreti da će se sada gađati „tamo gde nije do sada”. Iako se od njih EU i sama davi, jer imaju kontraproduktivan efekat, pažljivo se osluškuje koji će nalog doći preko Atlantika, koje sankcije i protiv koga.

EU više nije samostalna u donošenju odluka i politike. To prati i zastrašujuća retorika koja poziva na ubistva i poništavanja naroda i države. „Diktator Putin mora biti smaknut”, rekla je Kaja Kalas, premijerka Estonije, i zatražila „brisanje iz školskih udžbenika kompletne dosadašnje istorije Rusije i pisanje nove”. Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska poručuje Zapadu da „Lukašenko mora biti uklonjen”. Ni Kalasova ni Tihanovska ne rekoše ko bi to pisao novu istoriju Rusije, niti zašto predsednici Rusije i Belorusije moraju biti ubijeni. Vrše se sabotaže, a u SB UN zapadne članice se izjašnjavaju protiv formiranja nezavisne međunarodne komisije za ispitivanje diverzije na „Severnom toku” za koju američki novinar, dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš optužuje Vašington i CIA. Pokušavaju da stave pod tepih taj teroristički akt i biolaboratorije za patogene koje su radile uz znanje zvaničnog Kijeva.

U Ukrajini predsednik Zelenski proganja pravoslavno sveštenstvo i monaštvo, oduzima njihove crkve. „S komunizmom je završeno, na redu je pravoslavlje”, zapisao je Zbignjev Bžežinski u knjizi „Velika šahovska tabla” posle rušenja Berlinskog zida. A pravoslavlje je poslednja odbrana tradicionalne Evrope.

Generalna skupština UN ogromnom većinom glasova usvojila je 2018. rezoluciju kojom se osuđuju svi oblici nacizma, neonacizma, rasizma. Protiv su glasale SAD i Ukrajina, a uzdržani su bili zemlje EU, Kanada, Australija, Novi Zeland. Ovaj „sastav” i sada je u prvim redovima protivnika primirja. Da se sve to dešava već dugo, potvrđuje i činjenica da je 9. maj, Dan pobede protiv fašizma, gotovo zaboravljen u EU i umesto njega se obeležava i slavi Dan Evropske unije. Niče multopolarni svet, čega je svesna i Amerika, koja pokušava na sve načine da očuva poziciju vodećeg hegemona. Doba evroatlanskog liberalnog totalitarizma je na izmaku. „Međunarodni poredak je ono što odluče velike sile”, zapisao je Henri Kisindžer u svojoj doktorskoj disertaciji. Spušta se gvozdena zavesa između Zapada i Istoka i postaje svojevrsna demarkaciona linija. Svako od aktera sadašnje situacije traži od drugih država da mu se pridruže. Čini to pritiscima, pretnjama, ucenama. Zajedničko im je polazište „ako nisi s nama, onda si protiv nas”.

Šta u takvoj situaciji da radi Srbija, koja se zalaže za mir, poštuje Povelju UN, međunarodno pravo? Srbija je na vetrometini, prima udarce licemernog odnosa i dvojakih standarda sa svih strana. Napadi su sve jači. Zbog KiM i neuvođenja sankcija Rusiji. „Gađaju” i tamo gde smo najosetljiviji. Kritikuju nas iz Nemačke zbog obeležavanja godišnjice NATO agresije, a iz Austrije traže da se sruši spomenik deci ubijenoj u NATO agresiji. Prete iz Berlina obustavljanjem sredstava iz pretpristupnih fondova EU, napada se predsednik Vučić. Naša politika su mir i put ka EU, mada je malo verovatno da ćemo se tamo u bližoj budućnosti naći. Oko nas su zemlje NATO-a, sukob Zapada s Rusijom, a bez sumnje uskoro i s Kinom. Pred Srbijom je novi izazov – izbeći te hridi. Ivicom žileta državni vrh vodi politiku očuvanja nacionalnih interesa. A to znači i zaštitu naših tradicionalnih vrednosti.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac