Ideja o neminovnosti mešovitog identiteta

Identitet je konstrukcija koja se formira u sadejstvu sa onim „drugim”, sa mogućim alter egom, u dinamičnoj reinterpretaciji odnosa i sagledavanja razlika između „nas” i „njih”, smatra Edvard Said u hvaljenoj koliko i osporavanoj knjizi „Orijentalizam”. Koliko su na individualnom planu ovi navodi prihvatljivi, toliko se teže razumeju na nacionalnom i kolektivnom nivou kada vlastiti identitet valja sagledavati i kao mešavinu uticaja, ponekad i potpuno oprečnu zamišljenoj viziji „sopstva”.

„Hamam Balkanija” Vladislava Bajca teži da razmotri pitanja ličnog, individualnog i nacionalnog formiranje identiteta sagledavajući višestruke međusobne veze između ja, mi i oni. Problematizovanje dvostrukog identiteta kroz raznovrsne pripovedačke strategije „dvojnosti”, počinje još od oksimorona (spoja suprotnosti) u ćirilično/latiničnom naslovu gde je Hamam sinonim za uživanje, a Balkan za krvava poprišta i nastavlja se kroz dvostruko definisan žanr u podnaslovu: „roman i druge priče”.

Romaneskni tok, zamišljen kao naličje Andrićeve „Na Drini ćuprija”, literarizuje malo poznate biografije Mehmed-paše Sokolovića i kodže Mimara Sinana, akcentujući njihove dvostruke identitete, pravoslavni i islamski, insistirajući na onim delovima njihovih biografija koji ukazuju na puteve pomirenja kontrastiranih datosti – religioznih, kulturoloških, političkih, porodičnih. Paralelni, prozni tok „Hamam Balkanije” sastavljen je od niza savremenih pseudobiografskih isečaka, uslovno nazvanih „priče”.

Da ne bi bilo sumnje u primenljivost, u biti veoma hrabrog, stava da je dvojstvo u identitetu moguće pomiriti, autor paralelno ispisuje poglavlja iz privatne i zvanične, savremene i one dalje istorije, sve u cilju početno postavljene teze da je identitet uvek mešavina čiji rezultat može biti i plemenita legura.

Uprkos iskustvu da se to ne događa često, čemu uostalom uči i neposredna prošlost i njeni recidivi u sadašnjosti, Bajac navodi suprotne primere i zastupa Saidovo mišljenje da je i drugačiji put moguć. Stav (sa kojim se mnogi neće složiti) da je svaki identitet neminovno kodiran kao dvojstvo, kao skup suprotnosti, u celini podržava i formalni plan romana. Dupli pogled koji se sabira u jednoj žižnoj tački dosledno je poštovan, bez izuzetka, na svakom segmentu romana: latinična i ćirilična poglavlja se smenjuju i označavaju prošlost i sadašnjost među kojima se jasno uspostavljaju paralele. Likovi su osobe sa dva identiteta, religijska i kulturološka, dva jezika, dva prostora, a motiv dvojnika dobija nova značenja u suptilnim poređenjima likova kao što su autor i lik Vladislav Bajac i Bajica Sokolović – Mehmed- paša, zatim nobelovci Andrić i Orhan Pamuk, Pamuk i Mimar Sinan itd. Dubleti se nižu i na formalnom planu gde se smenjuju romaneskno i faktografsko, dokumentarno i fikcionalno, esejističko i poetsko, racionalno i nedokučivo...

Posebni tok romana zauzima autorovo poigravanje sa čitaočevim očekivanjima što, u biti, inklinira ka suštinskom podrivanju očekivanja i u domenu identiteta. I sam narator je književna varka – pisac istog imena kao i autor romana; on je diskretno ironizovana i stišana verzija svoga tvorca, ophrvana autopoetičkim dilemama o pisanju u opoziciji sa čvrstim, samosvesnim stavom o prednosti jedinstva razlika.

I ovaj narativni tok Bajac smišljeno problematizuje u istom smeru analize funkcionalnosti binarnog kodiranja, ovoga puta književne strukture: postavlja svoj alter ego u procep između dva vremena – istorijskog koje se čas ukazuje kao realno, potkrepljeno dokumentima, a čas izmiče kao fantazmagorična maglina, i savremenog koje u susretu sa stvarnim ličnostima ispreda fikciju posredstvom literarne nužnosti da realno pretvara u imaginativno, a stvarne ličnosti u književne junake.    

Naizgled komplikovana, konstrukcija romana svoje ishodište ima u ređe literarizovanoj težnji da se višestruko apostrofira ideja o neminovnosti mešovitog identiteta individue, nacije, pa i same istorije i da se binarni kod kao način funkcionisanja sveta prihvati lako kao što se lako prihvata očigledna istina o podjednako važnim stranama iste medalje.