Trener još nije otkrio problem

Partizan bi danas (16,30 č) trebalo da dočeka Voždovac, ali s obzirom na božićne uslove uoči Vaskrsa utakmica će do poslednjeg trenutka da bude pod znakom pitanja. Bez obzira na vremenske prognoze fudbaleri su odradili šta su mogli uoči nje.

„Crno-beli” je dočekuju pod okolnostima, koje su do skora, kao i sneg u aprilu, bile nezamislive – četvrti su na tabeli!? Ove godine im toliko ide naopako da je neizvesno kada će da se trgnu, a ako uspeju u tome – da ne bude dockan. S obzirom da ove sezone u kvalifikacije za Ligu šampiona vodi i drugo mesto u našem prvenstvu činilo se da ne moraju da brine za vizu, ali, kako teku stvari predstoji teška borba i za onaj najuzaniji prolaz u Evropu.

Igor Duljaj je priznao da bi lako rešili problem kada bi ga otkrili. Međutim, dijagnoze nema. Na treninzima ne vidi da igračima nedostaje samopouzdanje:

– Rade maksimalno profesionalno, disciplina je na visokom nivou. Međutim, kada dođu utakmice...

Trener Partizana pretpostavlja da se zbog velikog uloga povećava i pritisak na fudbalere. O toj tezi mogu beskrajno da se lome koplja, a da ni oni koji su za, niti oni koji su protiv nje, to ne mogu i da dokažu. Ništa ne potvrđuje, niti opovrgava, to što su „crno-beli” ušli, suštinski, rasterećeni od bitke za titulu, pošto je njihov zaostatak za Crvenom zvezdom bio, praktično, nedostižan, a izgledalo je ni da njih niko od pratilaca ne može da ugrozi. Ali, zaređao je slom za slomom i ono za šta se smatralo da je tvrdo kao grad Varadin počelo je da se ruši kao kula od karata.

Dešava se, kako se kaže u fudbalu, da lopta neće i u Partizanu žale što neka nije otišla u protivničku mrežu, a i što ih je mnogo završilo u njihovoj i to zbog toga što je neko od „crno-belih” častio protivnika. Ako se zaustave na tome, ako se podrobnije ne pregledaju lečiće se pogrešnim lekovima.

Od kako je zimus nastavljena sezona Partizan nema igru, ne liči na onaj tim, koji je bio otkrovenje u grupi u Ligi konferencija. Na onaj, koji nije štedeo sebe ni kad je izgledalo da se troši na potkivanje mrtvog konja. I uspevalo mu je da pobedonosno odgalopira.

Bez obzira na sve zamislive i nezamislive, stvarne i zamišljene, teškoće profesionalci ne bi smeli da budu onako pomireni sa sudbinom kad im ne ide. Dešavalo se ovog proleća i da im dobro krene, da rano povedu, a onda ona vatra u njima, koja ih pokreće počne da trne dok se potpuno ne zalede. Na tim utakmicama se vrlo brzo primećivalo da nemaju dovoljno unutrašnje snage ni da ozbiljnije pokušaju da preokrenu nepovoljan tok zbivanja. Čak i protiv sastava sa začelja. A sada predstoje okršaji s onima iz vrha tabele.

Partizan je napustila sigurnost u odbrani, smisao za akcije se negde pokidala, konci uigranosti zamrsili... Trenutni domet njegove ekipe je pročitan i dovoljno je da protivnik neko vreme disciplinovano obavlja postavljene zadatke, pa da „crno-bele” počnu da sputavaju bezvoljnost, malodušnost... Čak i kada se trude da napadaju vidljivo je da je to bezopasno.

Duljaj je gledao dosta Voždovčevih utakmica, pa je s razlogom izgovorio lepe reči o njemu. Da je pred njegovim igračima težak posao jasno je samo po sebi. Neizvesno je da li će oni, ako su im već noge sputane, a misli zagubljene, umeti da probude sebe iz učmalosti i rasane se od zimskog sna. Još mnogo zavisi od njih, što je, kako stvari sada stoje, i najveća opasnost, jer nijedan protivnik nije briljirao, pa im odneo plen, nego su mu ga oni nekako olako prepuštali. Ako i Voždovac ode s punim rukama iz Humske veoma mnogo će da se istanji uže kojim se „crno-beli” drže za svoj, sada čak i skroman, cilj.