Zamke kros border kredita

Direktno zaduživanje u inostranstvu našim preduzećima je je u poslednje vreme postalo glavni izvor finansiranja. Kao hleb nasušni. Razlog nije teško dokučiti – jevtinije je doći do tih para nego ih uzeti od domaćih banaka sa ili bez stranog kapitala. Dok jedni u tim takozvanim kros border (prekograničnim) kreditima vide spas za naše firme i dodatni podsticaj njihovoj konkurentnosti, pojedini stručnjaci upozoravaju da je reč o veoma opasnom zaduživanju, koje nam se za koju godinu može opasno osvetiti, ako ničim drugim, visokim skokom kursa evra i platnog deficita zemlje, bez obzira na to što država ne stoji iza tih zajmova. Šta je istina?

Od početka ove godine do kraja juna naša preduzeća su koristila inostrane kredite u vrednosti od oko 1,7 milijardu evra. Od te sume 1,2 milijardu evra zaključeno je ove godine. To je, prema podacima NBS, 309,4 miliona evra manje nego u isto vreme lane.

U prvih šest meseci 2008. domaće banke su koristile 126,5 miliona evra tih kredita, što je za 289,6 miliona evra manje nego u isto vreme prošle godine.

Ipak, ukupan iznos duga naših preduzeća dostigao je 30. juna, kako ističe dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, oko 9,5 milijardi evra. To je povećanje od 23,4 odsto u odnosu na decembar 2007. Zbog zaduživanja srpskih preduzeća u svetu, povećano je njihovo učešće u ukupnom dugu zemlje – na 67,57 procenata.

(/slika2)– Dobro je da preduzeća u inostranstvu dobijaju jeftinije kredite. Raste ugled naših kompanija i poslovnih ljudi. Ta činjenica, međutim, potvrđuje i moju tezu da nema dovoljno konkurencije među bankama u Srbiji. Ali, postoji naličje te medalje. Veliki deo tih kredita odlazi u tekuću potrošnju koja podstiče inflaciju, a s druge strane doprinosi jačanju dinara zbog prodaje pozajmljenih deviza. Rastući udeo duga u bruto domaćem proizvodu čini našu ekonomiju mnogo ranjivijom za spoljne šokove, kao što su skok cene kapitala ili nafte – upozorava dr Đorđe Đukić i pita šta ako neka naša preduzeća zapadnu u problem sa blagovremenim vraćanjem tih zajmova. Ko će se zabaviti s tom nevoljom?

Premda NBS tvrdi da smo srednje zadužena zemlja, jer je naš spoljni dug ispod 80 odsto bruto društvenog proizvoda, pojedini ekonomisti upozoravaju da je Srbija visokozadužena, jer je, po jednom od kriterijuma Svetske banke, njen spoljni dug 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga.

– To što zvaničnici tvrde da je udeo srpskog duga nizak u odnosu na okruženje, opasno je zavaravanje. Treba li Srbija da dočeka situaciju u kojoj se nalazi Hrvatska i da joj se udeo javnog i privatnog duga u BDP približi 90 odsto, pa da se ozbiljno zamislimo o tom problemu – upozorava profesor.

Odgovor na pitanje koliko je kredita pristiglih direktno iz inostranstva otišlo u investicije, a koliko za uvoz robe široke potrošnje nismo dobili iz NBS.

Rade Vojnović, član Izvršnog odbora Hipo – Alpe Adrija banke, tvrdi, međutim, da je od ukupno odobrenih direktnih kredita preko te banke oko 70 odsto otišlo za investicije, a preostali iznos za obrtna sredstva. Među klijentima te banke je i kompanija „Soja protein”, koja je direktnim kreditima finansirala gradnju fabrika za preradu soje, đubriva, otkup sojine sačme... Domaćem preduzeću ta banka iz Austrije daje direktno kredit na rok od 1,5 do 10 godina, uz hipoteku, obično 50 odsto veću od iznosa zajma. U proteklih pet godina nije bilo problema u otplati, a Vojnović ih ne očekuje ni u skorijoj budućnosti. Ti krediti, uz kamate niže za oko tri procentna poena, od klasičnih zajmova kod kuće, dodaje, pospešuju konkurentnost domaće privrede, jer se s njima obezbeđuju jeftiniji izvori finansiranja.

U Rajfajzen banci priznaju da su manji troškovi zaduženja kod kros border kredita, jer ne moraju da polažu obaveznu rezervu kod NBS. Ta obaveza je 45 centi na svaki novi evro klasičnog zaduženja. Za kros border kredite to ne važi.

Uz opasku da je NBS dužna da mesečno utvrđuje okvire direktnog zaduživanja za potencijalne gubitke, u bankama sa većinskim domaćim kapitalom smatraju da su upravo zbog mogućnosti njihovih konkurenata, da zaobilaze restriktivne mere NBS, u priličnoj meri  diskriminisani.

Znatan deo duga za kredite uzete direktno u svetu stiže na otplatu 2010. Tada će se tek videti kako stoje stvari sa njihovim vraćanjem i da li je novac valjano uložen, da se od evra napravi bar dodatnih deset centi ili je olako potrošen.

-----------------------------------------------------------

Zajmovi sa šest cifara

Naša preduzeća odnedavno mogu u inostranstvu direktno da uzimaju kros border komercijalne, robne i finansijske kredite za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje investicionih radova u svetu, ali i otplatu ranije korišćenih zajmova. Takođe, mogu se zaduživati i za druge namene, kao što su izmirivanje obaveza u zemlji – konverzija u dinare, kupovina nepokretnosti u zemlji za devize, i to pod uslovom da rok otplate nije kraći od 12 meseci.

Te kredite, međutim, nije lako dobiti. Preduzeća koja konkurišu za dobijanje tih kredita moraju da imaju godišnji promet od najmanje nekoliko stotina hiljada evra, a neke banke traže minimalno pola miliona evra, pa na tu vrstu finansiranja ne treba da pomišljaju oni koji ne žele kredit sa najmanje šest cifara.