Tople nijanse banatske ravnice u škotskom tekstilu

Neka podignu ruku svi koji su čuli za Bernarta Klajna. A sada oni koji su čuli za Koko Šanel, Diora, Iva Sena Lorana. Svi su oni kupovali tekstil, štofove i vunu kod Bernartu Klajna. Istoričar umetnosti Stefan Žarić ovim rečima počeo je svoje predavanje o srpsko-škotskom tekstilnom i modnom dizajneru čijih se 4. 000 predmeta, uzorka i modnih komada danas čuva u Nacionalnom muzeju Škotske.

Šezdesetih godina prošlog veka Klajn je imao fabriku tekstila u Škotskoj. I to tkanja inspirisanog vojvođanskim ravnicom – poljima kukuruza ili žita nakon setve, koje kada bude spanjeno, nalikuje kariranom tekstilu. Bar se tako činilo Klajnu. Zato je tople nijanse Vojvodine kombinovao sa tamno-zelenom, crvenom i ljubičastom koje su ga podsećale na škotski pejzaž.

– Klajn nas na izvestan način opominje o važnosti kreativnosti ovog podneblja i tera da preispitujemo ideju porekla, pokazujući nam da zapadna moda često ima uporište u Istočnoj Evropi, dok je mi s druge strane potcenjujemo – rekao je Stefan Žarić, dodajući da je Bernart Klajn smatran ocem škotske tekstilne i modne industrije.

Rođen je u srpsko-mađarsko-jevrejskoj porodici u Senti 1922. Majka se zvala Serena, brat Moše, otac Leopold, trgovac tekstilom. Majčin život okončan je u Aušvicu.

Osnovnu školu završio je u Senti, otac ga 1936. šalje kod rabina u Čehoslovačku. Šesnaestogodišnji Klajn 1938. zauvek napušta Kraljevinu SHS i ne vraća se više u domovinu. Porodica koju je osnovao u Škotskoj posetila je Srbiju.

– Pohađa Bezalel akademiju umetnosti u Jerusalimu pa Univerzitet Lids gde uči o tekstilu. Engleska se tada etablira kao proizvođač pamuka i razvija tekstilnu industriju. Znamo da se i Mirjana Marić usavršavala u Mančesteru. Klajn otvara radionicu i prodaje kravate, prostirke i marame, potom šalove i tapiserije. Svoju firmu naziva „Kolorkraft” koja broji 600 zaposlenih – navodi Žarić.

Klajn odlazi u Škotsku u Skotiš borders. Inspirisan Korbizjeom, Rajtom i Frenkom Gerijem, angažuje arhitektu Pitera Vomerslija da mu na tom mestu osmisli upečatljivu kuću od stakla.

– Nije slučajno izabrao predeo škotskog pograničja koji je morfološki i klimatski najsličniji Banatu. Tu vidite svest umetnika o onome što je nazivao „tkanje pejzaža”. Škotska ima divlje pašnjake, poljane, šume. Reke i klima uticale su da se baš tamo otvaraju prve tkaonice pamuka. Ako zamislite naše Sirogojno, to je bio Skotiš boreders – rekao je Žarić.

Iz te kuće nikada nije odlazio kod klijenata. Oni su dolazili kod njega, u kući su organizovane modne revije, što je bitno za poetiku kuće – rekao je Žarić.

O svom sećanju na detinjstvo često je govorio kroz paletu. I Šeli Klajn u očevoj biografiji pisala je o bojama u toj divljini.

– Za njega je boja izolovan fenomen. Apsolutno ne postoji ni jedan formalni element u njegovom stvaralaštvu koji je važniji. Omiljena mu je, kako je rekao, ona prašnjava boja kraj Tise u Banatu – njiva, ptica, insekata i bagremovog drveća u Senti. Rekao je da je narandžasta boja vatre na kojoj bi oči njegove majke sijale dok bi češljala kosu... Dosta je koristio oker, zlatnu, boju polja maka. Preveo je pejzaže svog detinjstva u svoj tvid – naveo je Žarić.

Kod Klajna se ogledaju uticaji bauhausa, enformela, Nikolasa de Stala, Klea, Kokoške, Saterlenda. Svaki proces dizajniranja tekstila rezultirao je i uljem na platnom.

– Kombinovao je somotsku traku kao osnovu i češljani moher, sjajnu i mekanu, čupavu a prijatnu vunu koja se dobija od kozje dlake angora. Nastojao je da ostane „modan”, ali da ne kombinuje više od dva materijala – ističe Žarić, koji je pokazao haljinu sa potpisom Klajna, koju je ovaj istoričar umetnosti dobio na poklon od kustosa Viktorija i Albert muzeja u Londonu.

Koko Šanel je lično dolazila kod Bernarta Klajna tražeći iz njegove kolekcije zlatno-žute, zelene i narandžaste materijale. Žaklina Kenedi nosila je odelo Koko Šanel, tu vrstu tkanja i materijala koji su potekli iz Klajnove poetike. Dior je jedno odelo bazirao na Klajnovom tekstilu. Nina Riči je želela njegove kapute od mohera. Klijenti su mu bili Pjer Karden, Balensijaga, Iv Sen Loran...

Bernart Klajn se smatra kanonom škotskog dizajna, ističe Žarić. Nacionalni muzej Škotske čuva deo njegovog opusa, kao i muzej u Dandiju. Napisao je kultnu knjigu „Oko za boju” koja se koristi u britanskim školama. Dobio je nekoliko priznanja (Design Council award 1968, Scottish Style award 2007..). Uspomenu na Bernarta Klajna u Škotskoj danas čuva fondacija s njegovim imenom.