Sakamotova muzika – oda životu

Na vest o odlasku Rjuićija Sakamota, poznatog japanskog kompozitora, producenta, aktiviste, glumca (1952–2023), koju su objavili svetski mediji 2. aprila (preminuo 28. marta, ali porodica nije htela pre sahrane da izda saopštenje) i naša sredina se, sticajem okolnosti, pridružuje sećanju na njega. I to zahvaljujući gostovanju Baleta Torino, koji će izvesti komad „Faun”, koreografa Maura de Kandie, na muziku dva kompozitora istomišljenika i saradnika, a to su Nemac Alva Noto i Rjuići Sakamoto. Reč je o svetskoj premijeri-porudžbini 20. Beogradskog festivala igre, koja će se dogoditi večeras u 20 časova na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

– Komad „Faun” je ogledalo generacija u potrazi za sopstvenim identitetom u odnosu na sebe, društvo i svet. To je traganje za identitetom tela i otkrivanje njegove divlje i animalne prirode kroz igru i daje mogućnost da se ti impulsi na neki način učine vidljivim, ističe čuveni italijanski koreograf Mauro de Kandia, koji posle završene Akademije klasičnog baleta, princeze Grejs od Monaka u Monte Karlu, u klasi Marike Bezobrazove, 2001. godine odlazi u Nemačku, gde dobija angažman u Državnom baletu Hanovera, pod upravom Štefana Tosa. Tokom karijere igrača, De Kandia je imao priliku da nastupa u delima Balanšina, Bežara, Tosa, Forsajta, Kilijana, Eka, Naharina, Gekea… Kao veoma mlad, već je bio očaran koreografijom. Od 2008. godine kreirao je za najveće svetske baletske trupe. Od 2012. do 2021. godine, bio je umetnički direktor i glavni koreograf trupe savremene igre pri Teatru u Osnabriku. Nakon devet uspešnih sezona, rešio je da napusti svoju poziciju, kako bi se posvetio novim umetničkim izazovima. A predstava „Faun” posle Srbije nastavlja gostovanja u svetu.

Ovo je samo jedan od primera kako muzika Sakamota nastavlja da inspiriše i živi zahvaljujući drugim umetnostima. Da podsetimo da je japanskom kompozitoru muzika za film „Poslednji kineski car” 1987. godine donela „Oskara”, „Gremija” i „Zlatni globus”. Počeo je da svira kao desetogodišnjak, a bio je u ranim danima inspirisan Bitlsima i Klodom Debisijem. Slavu je stekao tokom sedamdesetih godina prošlog veka sa uticajnom japanskom grupom „Jelou medžik orkestra”, a njegove elektronske inovacije pomogle su da se postave temelji za haus muziku i hip-hop. Bio je širokoj publici najpoznatiji po muzici za film „Srećan Božić, gospodine Lorens”, u kojem je i glumio, zajedno sa svojim prijateljem Dejvidom Bouvijem. Numera iz tog filma „Forbiden kolors”, u kojoj peva Dejvid Silvijan, postala je veliki hit za Sakamota, koji je sarađivao i sa Tomasom Dolbijem i Igijem Popom tokom osamdesetih. Iako je dugo živeo u Njujorku, Sakamoto je bio velika zvezda u svojoj domovini i zbog antinuklearne kampanje.

Da dodamo da je pisao muziku za Bertolučijeve filmove „Čaj u Sahari” i „Mali Buda”, zatim za „Visoke potpetice” Pedra Almodovara, za „Zmijske oči” i „Fatalnu ženu” Brajana de Palme i za film „Povratnik” 2015. godine, koji je Alehandru Gonzalesu Injarituu doneo „Oskara”. Pored brojnih nagrada i Francuska ga je odlikovala Ordenom viteza umetnosti i književnosti 2009. zbog doprinosa muzici. Sakamotu je 2021. godine drugi put dijagnostifikovan rak, ali je nastavio da snima u kućnim uslovima album „12” (Milan rekords), sa 12 instrumentalnih kompozicija, čija su imena u stvari datumi kad su numere zabeležene, a iako stvorene u neizvesnosti življenja, nisu tamno obojene, već predstavljaju odu životu.