Original falsifikata

Još nisu prebrojani ni svi glasovi iz reprezentativnog, duboko stratifikovanog uzorka, a narodni guslar, ili što bi danas rekli anonimni influenser, zatežući hešteg strune, pustio je glas iz tviter grla – neeeeemaaaaa Miiiiilaaaaa, neeeeemaaaaa Tiiiitaaaaa, sad se ooooovdje Jakov piiiiita (Nema Mila, nema Tita, sad se ovdje Jakov pita).

Kralj je mrtav – živeo kralj!

Dragan J. Vučićević je nedeljama na naslovnim stranama svojih informativnih novina izveštavao o malverzacijama i nepodoštinama zemljaka mu Dragana Bujoševića. Slučaj je, međutim, hteo da umesto potonjeg u aps ode on sam.

Nije ni robija kome je namenjena, nego kome je suđena.

Da su se kojim slučajem u Gornjim Nedeljicama stvarno pojavila dva Amerikanca i dala zelene novčanice zelenim aktivistima, taj događaj ne bi nigde ostao zabeležen, osim možda u analima neke obaveštajne službe. Nasuprot tome, jedan fiktivni događaj opisan u seriji na čijoj odjavnoj špici verovatno stoji obaveštenje da su svi likovi i događaji izmišljeni, uzburkao je duhove i danima privlači pažnju medija i komentare javnosti.

Predstave o stvarnosti su postale važnije od same stvarnosti.

Svakodnevno neki ljudi odlaze, a neki dolaze u Srbiju gonjeni objektivnim razlozima ili subjektivnim motivima. Za više od sto hiljada, uglavnom visoko obrazovanih Rusa i par hiljada Ukrajinaca, Srbija je u ovom času obećana zemlja. S druge strane, mnogi stručnjaci odlaze, neki sa sobom vode decu. Malo je tekstova i reportaža posvećeno tim ljudima i njihovim pričama. Jedan glumac je, međutim, negde gotovo doslovce rekao da bi voleo da njegova deca žive u nekoj drugoj zemlji jer mu se stanje ovde ne sviđa, a ne vidi da će se uskoro nešto promeniti. Sve što zna da piše i tipka nešto je tim povodom napisalo. Poruke podrške stižu čak iz regiona, a mada to nigde nije dokumentovano ulje na vatru dolivaju tvrdnje da se glumcu preti smrću (?!). Stvar je otišla do mere da se usred sve svoje muke na slučaj osvrnuo čak i DJV.

Nadam sam da je vapaj glumca stigao i do bar nekog producenta. Voleo bih da grešim, ali sam spreman da se kladim da će za par meseci, kada se bura malo stiša i ništa se, kao što glumac tvrdi, ne promeni, njegov lik osvanuti u nekoj reklami ili bar kvizu.

Filmska umetnost je većim delom industrija zabave i unosan biznis, a popularni glumci i režiseri su postali, čast izuzecima, promotori i ikone kulture i ideologije konzumerizma i amblemi ne samo poslovnih već i političkih propagandnih kampanja.

Jedan od tih izuzetaka je, svakako, Piter Vir. Svako ko je gledao „Trumanov šou” znaće na šta mislim. Uloga Burbenk Trumana trenutno je namenjena Marku Janketiću. Pitanje je samo kada će on toga postati svestan.

Ali ni rijaliti nisu što su nekada bili. Dobijaju nove dimenzije. Da se podsetimo. U početku su mediji odražavali stvarnost. Dobrim novinarstvom je smatrano što istinitije predstavljanje stvarnosti, odnosno onoga ono što se dogodilo. U drugoj dimenziji, koja dobrim delom korespondira sa pojavom televizije, stvarnost je počela da (p)odražava medijske slike. U njoj je na ceni uspešno ubeđivanje javnosti da je ono što mediji predstavljaju istina. U trećoj medijskoj dimenziji, kojoj su internet i društvene mreže stvorile pogodno tlo, mediji sami stvaraju sadržaj za koji veruju da će privući pažnju javnosti.

U pravu je Aleksandar Apostolovski kada kaže da mu medijska scena u Srbiji liči na Pasuljanske livade u kojoj i vlast i opozicija preko svojih tabloida uništavaju svoje mete. Verovatno je u pravu i kada tvrdi da je najbolji đak u toj školi uprkos jakoj konkurenciji bio DJV. Međutim, oni su se takmičili u drugoj medijskoj dimenziji u kojoj su ljudski napori limitirani i jedni druge brzo stižu.

Opozicioni tabloidi su ozbiljno ugrozili primat DJV. Lakoća kojom razni trče pa i prestižu medijskog lidera postala je očigledna, a DJV-u nepodnošljiva.

Jedino na taj način mogu sebi da objasnim iskorak koji je napravio u treću medijsku dimenziju u koju je upravo zakoračio DJV. Stvaranje realnog sadržaja. Nešto poput TV rijalitija, ali za razliku od njega koji se dešava u režiranim i strogo kontrolisanim uslovima, ovde se stvaranje medijskog sadržaja dešava u potpuno realnim i nekontrolisanim životnim okolnostima.

Ako su u prvoj dimenziji mediji težili stvaranju originalnih slika, a u drugoj falsifikata stvarnosti, u trećoj dimenziji posebno se ceni stvaranje originala falsifikata.

Neki smatraju da se DJV odlučio na odlazak u zatvor da bi privukao pažnju na svoju novu TV Informer, drugi u prvi plan ističu njegov lični karakter. Treći ukazuju na borbu za istinu i slobodu medija. Sam nisam pametan niti mogu da domislim šta su potencijali ovakve akcije. Ono što, međutim, jasno nazirem to je da onaj ko u medijskoj sferi bude želeo da nadmaši ili barem stigne DJV moraće da zakorači u treću dimenziju u kojoj za trkače nema otpora vazduha niti bilo čega što ograničava.

Hiperrealnost u kojoj smo do sada živeli tumačeći ne samu stvarnost nego slike o stvarnosti sada se transformiše u svoju treću dimenziju.

Rat u Ukrajini ušao je u ko zna koji dan. Zatrpani smo morem informacija o napredovanju ovih ili onih trupa, a više se niko ne pita zašto se taj rat uopšte vodi. Televizijski programi, ponekad, od jutra do sutra prenose slike, vesti i tumačenja tih događaja. Šta se stvarno događa, to će nam, kao i na kraju svakog rata, objasniti pobednici.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu