Bivši predsednik SAD u procesu bez presedana

Specijalno za „Politiku

Njujork – Zavera da bi se nezakonito uticalo na izbore 2016. kroz seriju tajnih novčanih isplata osmišljenih da uguše tvrdnje koje bi mogle da budu štetne za njegovu kandidaturu. Tim rečima su tužioci obrazložili optužnicu protiv Donalda Trampa koja je, po mnogima, istorijska. Bivši američki predsednik se tereti po 34. tačke.

Okružni tužilac Menhetna rekao je Alvin Brag da je Tramp između 2015. i 2017. falsifikovao poslovnu dokumentaciju kako bi sakrio isplate pojedincima, uključujući porno zvezdu Stormi Danijels, čime je sakrio te negativne informacije o sebi i, kako je rekao tužilac, „ubio” ih tajnim isplatama novca.

Donald Tramp se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice za falsifikovanje poslovnih dokumenata nakon što je u utorak u Njujorku saslušao optužbu. Njegovi advokati su poručili da će se boriti da optužbe budu povučene. Bivši predsednik, koji je obećao da će nastaviti s borbom za svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024, vratio se istog dana na Floridu. U klubu Mar-a-Lago, u večernjim časovima pred oko 500 pristalica koje su se okupile ispred njegove kuće, rekao je da ga tužilaštvo nepravedno progoni.

Bivši profesor prava na Harvardu Alan Deršovic, koji je dao znatan doprinos ustavnom i krivičnom pravu SAD i koji je 1967, sa samo 28 godina, postao najmlađi redovni profesor prava u istoriji Pravnog fakulteta na Harvardu, prokomentarisao je ovaj proces ekskluzivno za „Politiku”.

„Reč je o nepravednom slučaju u cilju gonjenja političkog protivnika. Niko drugi nikada nije procesuiran za takvo ponašanje. Ali ako mu se sudi na Menhetnu, može biti osuđen. Ipak, ako do toga i dođe, na kraju će Apelacioni sud poništiti odluku nižeg suda”, objašnjava Deršovic.

U svojoj novoj knjizi „Uhvatite Trampa: pretnja građanskim slobodama, sudskom postupku, i ustavnoj vladavini prava”, Deršovic analizira neprekidne napore Trampovih političkih protivnika da ga „uhvate” i da ga po svaku cenu spreče da se kandiduje 2024.

On je za Foks njuz u ponedeljak uveče precizirao tezu knjige da vladavina prava ne važi za Donalda Trampa na Menhetnu i da on tamo nema šanse za pravično suđenje. Menhetn je kao gradska oblast Njujorka uporište demokrata. Deršovic, koji je zastupao Trampa na njegovom prvom suđenju, odnosno impičmentu za opoziv u Senatu, izjavio je u emisiji „Medija baz” da je, od četiri krivična slučaja s kojima se trenutno suočava bivši predsednik, proces koji u Njujorku vodi Alvin Brag najslabiji. Istakao je da je „neetički” da tužilac koristi svedoka poput Trampovog bivšeg advokata Majkla Koena, koji je opterećen „istorijom laganja”.

Na pitanje da prokomentariše primedbe koje se često čuju u ovdašnjoj javnosti u vezi s ovim slučajem – da nema jaku pravnu osnovu, da je zastareo, da je već prethodno bio odbijen i da će doprineti još većem razjedinjenju Amerikanaca – Karolina Fredrikson, gostujući profesor prava na Univerzitetu Džordžtaun i viši saradnik u Brenan centru, kaže za „Politiku” da oni koji govore da slučaj nije pravno jak to rade zato što su odlučili koga žele za pobednika na izborima, a ne zato što je slučaj slab.

„Ako se prisetimo cele priče, videćemo da je Majkl Koen zapravo poslat u zatvor na osnovu istih dokaza kojima se tereti Tramp. Ovaj slučaj je malo drugačiji, zasnovan je na zakonu države Njujork, ali uprkos tome, ima dosta sličnosti i sami dokazi su prilično jaki, objašnjava ova ugledna pravnica, bivša predsednica Američkog ustavnog društva. Naša sagovornica je član Predsedničke komisije pri Vrhovnom sudu Sjedinjenih Država i vođa tima za izradu ustava Nacionalnog ustavnog centra. Autor je knjige „Rešenje za demokratiju: Kako pobediti u borbi za poštena pravila, fer sudove i fer izbore”.Što se tiče pitanja zastarelosti, ona je objasnila da je velika porota našla dovoljno dokaza da optuži Donalda Trampa. Da postoji problem zastarelosti – slučaj bi već bio odbačen.

Fredriksonova smatra da prethodno odbacivanje ovog slučaja na federalnom nivou uopšte ne utiče na ishod procesa.

„Ministarstvo pravde ima dugogodišnju politiku da ne tuži aktuelnog predsednika. U ovom novom postupku tužiocu je trebalo neko vreme. Mogao je, međutim, da napreduje mnogo brže. U početku je postojala velika zabrinutost jer se činilo da je odustao od slučaja pre više od godinu dana. U stvari, on je za to vreme pokušao da osigura dokaze i pravne argumente za pokretanje krivičnog procesa”, kaže naša sagovornica.

Na pitanje da li će ovaj proces još više podeliti ili možda ujediniti zemlju, ona smatra da se neće dogoditi ni jedno ni drugo.

„Već smo toliko podeljeni. Ništa od onoga što ima veze s Donaldom Trampom neće rezultirati okupljanjem svih nas, to je sigurno. Ne mislim da on lično može nešto da učini da nas podeli”, ističe Karolina Fredrikson.

Kakav bi onda mogao da bude ishod ovog procesa?

„Generalno, mogu reći da je za Trampa ovo zapravo divno – neverovatna prilika da se još jednom nađe u javnosti, da bude na naslovnim stranicama i da u svim vestima pričaju o njemu sve vreme. To je ono za šta on živi. On će to iskoristiti da prikupi novac za svoju kampanju. Pokušaće da rastegne slučaj koliko god može. S pravne tačke gledišta, pošto nisam bila u prostoriji s velikom porotom i ne znam sve dokaze, ne mogu da kažem nešto više, osim da mislim da Donaldu Trampu neće biti lako da slučaj brzo okonča jer je Majkl Koen otišao u zatvor zbog nekih sličnih radnji”, zaključuje ova profesorka prava.

Amerika je, svakako, duboko podeljena kad je reč o ovom procesu. Sledeće ročište zakazano je za 4. decembar u Njujorku. Tužilaštvo je saopštilo da se nada suđenju u januaru sledeće godine, dok je odbrana tražila da to bude na proleće 2024. Uprkos optužnici, čak i kada bi bio lišen slobode, Donald Tramp može da ostane republikanski predsednički kandidat do kraja trke. Trampova kampanja prikupila je osam miliona dolara od momenta podizanja optužnice protiv njega.