Za slavu i navijače protiv lidera

Kasno su košarkaši Crvene zvezde ušli u pravu formu, zamalo su promašili plej-of, a utisak je da mu nikada nisu bili bliži još od poslednjeg i jedinog učešća 2016. godine. Niko im nije kriv, što se kaže „sami pali, sami se ubili”. Imali su dobijene utakmice protiv Žalgirisa, Bajerna i Panatinaikosa, da ne govorimo o grubom prividu sudija protiv Barselone i praktično otete pobede. Vremena za analize će biti, preostala su dva kola u kojima „crveno-beli” dočekuju Olimpijakos i Fenerbahče, pa žele da se na pravi način oproste od Evrope i vernih navijača.

A koliko su zaista verni pokazuje podatak da je dvorana „Aleksandar Nikolić” rasprodata za večerašnji duel sa liderom i jednim od glavnih kandidata za titulu (19 časova). Olimpijakos je i statistički gledano na vrhu, sa najboljim timskim indeksom korisnosti (prosek 103 poena), u asistencijama (21,9), ukradenim loptama (7,8) i u šutu za dva (61 odsto). Ipak, Zvezda je jedan od retkih timova koji je slavio na „vrućem” terenu u Pireju (90:86), dobio poslednje tri utakmice sa „bratskim” klubom, i smanjio zaostatak u međusobnim suretima na 5-7. Dobru formu je srpski i regionalni prvak potvrdio sa tri pobede u nizu (Baskonija, Valensija i Asvel), znatno je porastao učinak centarske linije, što se dovodi u direktnu vezu sa činjenicom da je Fakundo Kapaco konačno „legao” timu.

Trostruki evropski prvak je odavno obezbedio učešće u plej-ofu, takođe i poziciju koja daje prednost domaćeg terena u eventualnoj majstorici, ali želja je da na fajnal-for u Kaunasu stigne kao lider regularnog dela sezone. Trofejni trener Barcokas, koji sa Duškom Ivanovićem ima negativni skor (5-4), samo je nadgradio ono što je iznenadilo prošle sezone evropsku košarkašku javnost – lepoti i jednostavnosti igranja dodao je automatizam, a igračima ulio neverovatno samopouzdanje.

Olimpijakos najveću snagu crpi iz spoljne linije, koju predvodi najproduktivniji par plejmejkera, grčki veteran Slukas i Amerikanac Vokap (obojica prosečno po šest asistencija). Čine je još sjajni atleta Mekisik, sa prodorom kao najjačim oružjem, Kenan, sjajni defanzivac i „trojkaš” Larencakis i iskusni Papanikolau. Ipak, ključna figura je najkorisniji igrač Evrolige, Bugarin Vezenkov, za koga je Sakramento najozbiljnije „zagrizao”, koji u proseku beleži 17,5 poena i sedam skokova. Kada su poeni i uticaj na igru u pitanju, slabiji deo ovog sjajnog orkestra su visoki igrači. Sa visinom dominatnim Falom (7,4 ponea), Bolombojem (4,3) i Blekom (4,8), ali koji defanzivno rade veliki posao, a ofanzivnim skokom i pasovima stvaraju višak prostora za sjajne šutere.

Ivanović je u Pireju iznenadio nižom postavom, koja je u odbrani sve preuzimala, a na drugoj strani terena imala brzinu i ritam. Za Zvezdu tada nisu igrali Martin, Ivanović i Kampaco, a oko Argentinca se u poslednje vreme uglavnom sve vrti. A, ukoliko se njegov zemljak Vildoza, najbolji akter prvog duela, uzdigne do znanih visina, očekuje se otvoren meč. Ne treba zaboraviti ni Nedovića koji je propustio nekoliko poslednjih utakmica, a možda i najveća prednost beogradskih „crveno-belih” je mnogobrojnija i znatno konkretnija unutrašnja linija. Formom prednjače Petrušev, Mitrović, Bentil i Martin, pa nije teško zaključiti da će Zvezda napasti iz srca reketa.