Kako prevazići konflikt

Zbog naših različitih interesa, potreba, stavova i pogleda na svet često se nađemo u konfliktnoj situaciji, koja može biti pozitivna jer vodi u promene, ali može biti isto tako i destruktivna. Svi se ponekad nađemo u situaciji da se ne slažemo oko nečega s drugim osobama ili grupama ljudi.

Sukob oko nečega ima svoju strukturu koju čine dve stvari: značaj predmeta sukoba za nas i procena dugoročnih odnosa s osobom ili grupom ljudi s kojima se ne slažemo. Naše ponašanje će zavisiti od toga da li nam je do nečega izuzetno stalo, pa ćemo u skladu s tim zaoštravati konflikt, naročito ako još procenjujemo da nam je druga strana nebitna u daljem životu.

Izbegavanje i eskalacija sukoba

Ova dva procesa dešavaju se istovremeno, a na celu strukturu konflikta deluju i kulturni i društveni faktori koji mogu da utiču na opažanje druge strane kao beznačajne, uz davanje još većeg značaja predmetu sukoba, s tendencijom da izađemo kao pobednik. A moguće je umanjiti intenzitet sukoba isticanjem dugotrajnih dobrih odnosa uz manje isključivosti.

Ako se zadržimo na nivou pojedinca, svako od nas može da prepozna neke opšte elemente kada dođe u sukob s drugima. Javlja se neprijatnost, sumnja u namere druge osobe i težnja da se susreti izbegavaju. Ali to ne može da traje večno, jer će do susreta kad-tad doći i tada dolazi do eskalacije, dodatnih nesporazuma, optužbi i uvreda što jača naše uverenje da smo mi u pravu, a ne druga strana.

Nekontrolisano ponašanje koje sledi čini konflikt veoma nelagodnim za većinu ljudi. Tako da oni koji vole sukobe  to znaju, pa guraju stvar do kraja kako bi dobili ono što žele. Ipak, i eskalacija ima svoj kraj, jer, ako se druga strana ne povuče, doći će do trenutka kada obe osobe gube više nego što dobijaju. Nije nam cilj da se do kraja posvađamo s kolegama na poslu, sa šefom ili zaposlenima, s radnikom u prodavnici, slučajnim prolaznicima, komšijama ili ljudima iz bliskog okruženja. Mada sve to zavisi i od procene da li su nam ti odnosi dugotrajno važni. Ako planiramo da menjamo posao, nećemo ni smanjivati intenzitet konflikta, koji će nam u ovom slučaju možda služiti i kao pražnjenje nagomilanih frustracija, koje ne moraju uvek imati pokriće u stvarnim odnosima, već nastaju iz naših uverenja.

Ipak, za sve je bolje da se konflikt ublaži i da se ljudi dogovore oko problema koji su nastali, kako bi se održala klima pozitivnih ljudskih odnosa.

Nekada je i potrebno ući u konflikt kako bi se zaštitio sopstveni integritet i kako bi druga strana uvidela gde je granica. Ako su ljudi realni u svojim prohtevima, prevazilaženje konflikta može i jačati veze među ljudima koji su zajedno na nekom zadatku. Konflikti na širem društvenom planu mogu imati pogubne posledice po obe strane, i kada se to uvidi pristupa se pregovorima. A sve bi bilo bolje da se konflikt razrešio mirnim putem.

Opšti saveti su poprilično poznati. Veoma je važno ne reagovati na „prvu loptu”, razmisliti pre nego što se odgovori i birati reči. Obično se kaže: važno je duboko uzdahnuti i izdahnuti ili izbrojati do deset u sebi. Jer, cilj je da sukob ne eskalira. Postavite sebi pitanje da li ima smisla reagovati na sitnice. Tako se većina konflikata na samom početku može ublažiti.

Druga perspektiva

Da bismo mogli da rešimo neki konflikt, kada pregovaramo s drugom osobom, poželjno je da stvari pogledamo iz druge perspektive. Odnosno da pokušamo da sagledamo situaciju na način na koji ga druga strana doživljava. Empatija je uvek dobrodošla, a onda možete da iznesete i svoje viđenje situacije.

Nema potrebe za uvođenjem starih problema u raspravu, jer će to doprineti podizanju tenzije. Iako izgleda teško, najbolje je tražiti ono što želite, uz jasno stavljanje do znanja drugoj strani šta nećete, uz otvorenu opciju za pregovaranje. Razgovor uživo je uvek bolji nego bilo kakva druga komunikacija, jer napisano se može shvatiti pogrešno, a i ljudi su skloniji da budu uviđavniji uživo.

U konfliktnoj situaciji možete da kontrolišete svoje, ali ne i tuđe ponašanje. Zato je važno da pokažete želju za pomirenjem, postavite granice u odnosu ili, ako je to nemoguće, a nema mesta ni za pregovore, da taj odnos okončate. Lakše je reći nego to učiniti, ali pripremite se za situacije koje ne možete da izbegnete, i ako učinite sve što je do vas, možemo se nadati i da će to druga strana uvažiti.