Beograd u epicentru aprilskog snega

Aprilski sneg koji je poslednja dva dana stvarao probleme gotovo u celoj Srbiji neuobičajen je zbog velike količine padavina – samo u Beogradu je prekjuče oko 18 časova izmeren snežni pokrivač od rekordnih 19 santimetara, najviše za april od kada se sprovodi ova vrsta merenja u našoj zemlji. Snežne padavine u ovom mesecu se u proseku dešavaju jednom u deceniji, dok su mrazevi u aprilu mnogo češći, kaže za „Politiku” klimatolog Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

„Glavni grad je bio epicentar ovih padavina, ukoliko izuzmemo planinske krajeve, ali i u drugim mestima snežni pokrivač je bio izuzetno visok – u Kragujevcu 17 santimetara, Smederevskoj Palanci 11, Sjenici 13, Kruševcu 10 santimetara...”, objašnjava Đurđević.

Padavine u aprilu su ovog puta bile ekstremne baš zbog činjenice da se snežni pokrivač formirao i zadržao, uprkos tome što temperatura vazduha nije bila izrazito niska. Dešavalo se da sneg u nižim predelima zemlje pada i kasnije u proleće, u maju, ali tada nije dolazilo do stvaranja belog pokrivača.

Iako je teško govoriti o direktnoj vezi ovog prirodnog događaja i klimatskih promena koje sve više ugrožavaju našu planetu, postoje naznake koje ukazuju da su ovakvi fenomeni u poslednje vreme sve češći, a povezani su sa promenom klime i to ne samo sa globalnim otopljavanjem, ističe Đurđević.

„Osim bržeg zagrevanja planete i viših temperatura koje su uočljive u svim krajevima sveta, sve češći su određeni obrasci koji utiču na vremenska dešavanja na severnoj hemisferi, gde se uobičajeno smenjuju cikloni, kada je hladno, i anticikloni koji omogućavaju prodor toplijeg vazduha. Ovi vremenski sistemi putuju od zapada ka istoku i obično su naizmenično poređani. Po nekom ustaljenom pravilu, kada je na primer u Zagrebu loše vreme, znamo da će slično vreme biti i iznad Beograda za dva dana. Međutim, sve češće dolazi do ’zamrzavanja’ cirkulacije vazduha iznad određenog područja, pa umesto da padavine traju dva ili tri dana, produže se na više od pet”, objašnjava Đurđević.

Ovakva situacija zadesila je Srbiju 2014. godine u vreme katastrofalnih majskih poplava, kada je ciklon danima bio bukvalno blokiran iznad naše zemlje izazivajući obilne padavine, napominje naš sagovornik.

„Poslednjih godina sve su češći ovakvi ekstremi u odnosu na ranije. Razlog za ovakve pojave potiče u činjenici da se Severni pol brže otapa, u proseku ima 40 odsto manje leda nego što je to bio slučaj u prošlosti, a promenila se razlika u temperaturi između pola i ekvatora, jer se Severni pol brže zagreva. Promenjena klima ne znači samo višu temperaturu na planeti, već i promenu u kretanju vazduha uz veću mogućnost za stvaranje ovakvih vremenskih ekstrema”, kaže Đurđević, dodajući da toplija planeta u 99 odsto slučajeva znači i negostoljubiva planeta.

Treća najtoplija zima u Srbiji

Minula zima bila je treća najtoplija u našoj zemlji, dok je u Beogradu na drugom mestu po toploti. Iako su ovih dana registrovane niske temperature, i ovaj april, kako objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević, biće svrstan među toplije, jer se do kraja meseca očekuje osetan skok temperature.