Ultimatum Antonija Guteresa hunti u Maliju

Najopasnija misija „plavih šlemova” na svetu – MINUSMA u Maliju (više od 200 poginulih mirovnjaka od aprila 2012) – možda broji svoje poslednje dane u državi centralnog Sahela. Razlog za to je sve jače delovanje džihadista i ruske paravojne grupacije „Vagner” u regionu za koji američki eksperti smatraju da bi globalno mogao da bude „opasniji od Ukrajine”.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres i članice Saveta bezbednosti sastavljaju listu uslova koje bi vojna hunta u Maliju morala da ispoštuje, da bi misija MINUSMA ostala na terenu u toj zemlji, piše francuski e-dnevnik „Afrika intelidžens”, specijalizovan za teme odbrane, bezbednosti i obaveštajnih delatnosti na Crnom kontinentu. Pomenutoj misiji, u kojoj je angažovano oko 17.000 ljudi, mandat ističe u junu.

Guteres insistira na silasku vojne hunte u Bamaku sa vlasti (nakon serije armijskih prevrata tokom 2021. i 2022), primeni mirovnog sporazuma postignutog 2015. i poštovanju slobode kretanja „plavih šlemova”, navodi „Afrika intelidžens”. U protivnom, mirovne snage UN mogle bi da se povuku iz Malija, baš kao što su to lane učinile francuske trupe (stacionirane od 2012), kao i njima pridružene jedinice pojedinih članica EU.

Mali je inače jedna od najsiromašnijih država sveta, istovremeno prebogata nalazištima zlata (treći afrički izvoznik), kao i fosfata, uz to na trasi međunarodnih krijumčara ljudi, droge, oružja i uranijuma.

„Razvoj situacije u Sahelu mogao bi globalno da bude opasniji od Ukrajine”, procenili su za američki politički magazin „Hil” Filip Karter Treći, svojevremeno pomoćnik komandanta za civilno vojno angažovanje u američkoj vojnoj komandi za Afriku, i Bisa Vilijams, specijalni savetnik za Mali u Karterovom centru.

Pretnje džihadista, najmanje tri miliona izbeglica, akutno siromaštvo, eksplozivni demografski rast (do 2050. broj stanovnika narašće sa 92 miliona na skoro 200 miliona), klimatske promene zbog kojih je oko 36 miliona stanovnika Sahela danas bez dovoljno hrane, uz porast ekstremizma od 33 odsto u odnosu na lane. To su neki od argumenata na kojima su Karter i Vilijamsova utemeljili zloslutnu procenu o značaju zbivanja u Sahelu po ostatak sveta.

Teroristički tornado u Sahelu i njegove globalne implikacije ipak su ovih dana stigle na dnevni red Saveta bezbednosti, i to posredstvom inicijative Mozambika, koji muku muči s ofanzivom džihadista na krajnjem severoistoku države, u zoni bogatih nalazišta prirodnog gasa.

Prvi put u svojstvu nestalne članice SB UN, Mozambik je, naime, krajem marta pokrenuo debatu o novoj plimi terorizma širom Afrike i posebno u Sahelu. „Globalni indeksi ukazuju da je 48 odsto žrtava terorizma lane bilo u Africi, kao i da Sahel postaje novi epicentar takvih napada”, ukazao je mozambički predsednik Filipe Njusi za govornicom na Ist Riveru. „Duboko sam zabrinut što terorističke grupe osvajaju nove prostore u Sahelu i drugde”, istakao je Guteres istom prilikom, zalažući se za „ovu generaciju robustnih misija uspostavljanja mira”.

Mirovna misija MINUSMA je u kvartalnom izveštaju (oktobar–decembar 2022) upozorila da broj civilnih žrtava ekstremističkog nasilja raste, uprkos suprotnim tvrdnjama hunte u Bamaku. U međuvremenu, zvaničnici UN pozvali su huntu u Maliju da istraži delovanje „Vagnera”, koji je u toj zemlji prisutan od 2021, na poziv vlasti, zbog, kako navode na Ist Riveru, „klime terora i potpune nekažnjivosti”, i jednog navodnog masakra krajem marta 2022, javlja američka prohrišćanska lobi grupa ADF. U UN uočavaju da je „Vagner” već prisutan u Libiji, Sudanu, Mozambiku, na Madagaskaru, u Centralnoafričkoj Republici, kao i da „merka” udar u Čadu.

Početkom februara šef ruske diplomatije Sergej Lavrov najavio je tokom posete Maliju da će Moskva nastaviti da pomaže Bamaku da jača svoje vojne sposobnosti.

Ipak, UN još nisu digle ruke od misije MINUSMA. Razmatra se varijanta da njeni pripadnici ostanu u Maliju uz redukovan mandat, pa čak i da se ukine njen oružani deo i ustanovi specijalna politička misija.