Ljudi su voleli džez Duška Gojkovića

Od mladića s trubom koji je sa mnogo snova i sakrivenih pet dolara u instrumentu krenuo 1955. u Nemačku, do internacionalne džez zvezde, Duško Gojković (1931–2023) prošao je dug put koji se prekjuče u njegovoj 92. godini završio u Minhenu. Rođen je 1931. godine u Jajcu (BiH), a završio je Muzičku akademiju u Beogradu (1953). Sviračku karijeru započeo je u Diksilend orkestru, a sa osamnaest godina postao član Big benda Radio Beograda. Karijeru nastavlja u Zapadnoj Nemačkoj, a 1961. godine dobija stipendiju da studira na Berkliju. Potom postaje član benda Majnarda Fergusona. Po povratku u Evropu, formirao je svoj sekstet i 1966. godine snimio svoj prvi album „Swinging Macedonia”, sa muzikom koju je originalno komponovao inspirisan Balkanom. Album se danas smatra osnovom balkanskog džeza. U Minhenu je oformio svoj prvi big bend, sa kojim je radio do 1976, a deceniju kasnije je stvorio još jedan ansambl, sa kojim je nastupao do kraja života. Gojkovićeva diskografija obuhvata više od 200 albuma, od kojih je preko 30 objavio pod svojim imenom i autorstvom muzike. Među istaknutim izdanjima se izdvajaju: „Soul Connection”, „Bebop Citi”, „Balkan Connection”, „Balkan Blue”, „In My Dreams”, „Samba do Mar” (2003), „A Handful of Soul”, „Samba Tzigane” i „Latin Haze”.

Posle vesti o njegovoj smrti, pored muzičkog, ostaje i sećanje da se Duško Gojković nikada nije ponašao kao zvezda, iako to jeste bio, a o svojoj karijeri i privatnom životu govorio je onako kako istinski džezer to jedino može – potpuno iskreno.

– Teško je vratiti film unazad jer kada se čovek više od pola veka bavi džez trubom i putuje po celom svetu, ima toliko događaja i momenata koji su izvanredni i koje bih mogao da izdvojim. Dok sam živeo u Njujorku, za mene je značajno bilo to što sam mogao da se družim i razgovaram sa Dizijem Gilespijem, Majlsom Dejvisom i sa drugim poznatim džez muzičarima. Imao sam priliku da snimim džez svitu koja se zvala „Svita Jugoslavija” i bila je posvećena našim krajevima. U to vreme počeo sam da se bavim etno-muzikom u džezu, ne zbog nostalgije već zato što ako si kompozitor, aranžer i kreativni muzičar, treba da budeš originalan i daš nešto svoje. Amerikanci imaju svoj stil, iz drugih zemalja muzičari donose svoje, a ja dolazim sa Balkana, gde je bogata etno-muzika i to sam pokušao da prenesem u džez – to je bio moj stil, govorio je sa osmehom i večnom cigaretom, u jednom od intervjua za domaće medije.

A strpljivo i optimistično istrajavanje na svetskoj muzičkoj sceni, koja od umetnika traži maksimum, definisao je:

– Moja karijera se vozi na tri-četiri šine, na jednoj je mejnstrim džez, bibap, odrastao sam s tim 60-ih, drugo naš etno-džez, treće latino džez. Tu su i balade sa simfonijskim orkestrom. Moj producent kaže da ljudi vole kako sviram balade, lagane stvari koje sam još od Majlsa Dejvisa naučio – kako se sviraju i koliko je to lepo, meni to leži. Kod mene se uvek nešto dešava. Tu dinamiku podnosim dobro, zato što se aktivno bavim muzikom, svaki dan vežbam po nekoliko sati, slušam ploče, pišem, sviram sa dobrim muzičarima... Mislim da to čoveka održava, ne samo mentalno već i fizički. Bavim se onim što volim da radim.

Tokom karijere Gojković je svirao u najznačajnijim svetskim džez klubovima, sve do prestižnih koncertnih sala, kao što su Rojal Albert hol i Karnegi hol i na velikim džez festivalima, čak i na „Egzitu”. Sa Big bendom RTS-a je uvek sa zadovoljstvom svirao i snimao. Njegova biografija napisana je prvo na nemačkom jeziku. Nagradu i priznanje „Berkly Master of Global Jazz Awarad” dobio je januara 2021.