Moderni arhitekta i fotograf

Šta povezuje Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, zgradu auto-servisa „Fijat” u Beogradu, hotel „Žiču” u Mataruškoj banji, školu u Jagodini, porodičnu kuću na Neimaru, vile Prendić i Šterić? Arhitekta Milan Zloković je tačan odgovor. On je autor tih antologijskih dela srpskog međuratnog modernizma, a ona realizovana u prestonici mogu se videti na fotografijama koje čine izložbu „Arhitekt Milan Zloković i fotografija: beogradske realizacije od 1924. do 1941. godine / Ideja i misao” juče otvorenu na dan kada je pre 125 godina u Trstu rođen ovaj projektant, naučnik, pedagog.

Postavka se sastoji iz dve celine – u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture na panoima su prikazane fotografije sedam Zlokovićevih zdanja koja su spomenici kulture, oplemenjene citatima arhitekte koji pokazuju na koji način je on razmišljao o modernoj estetici i njenom mestu u savremenim arhitektonskim i društvenim tokovima. Autor tog segmenta je Ksenija Ćirić, istoričar umetnosti i viši stručni saradnik Zavoda.

U Ustanovi kulture „Parobrod” izložene su fotografije Zlokovićevih 19 objekata koje je on uslikao, a autor tog dela izložbe je arhitekta Nebojša Antešević, naučni i stručni saradnik Fondacije „Milan Zloković” koja je sa Zavodom priredila izložbu u čast ovog stvaraoca, potpisnika remek-dela moderne arhitekture. Zloković je jedan od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca nastale 1928. godine i zaslužan je za prodor moderne arhitekture i kroz pisanu reč, javna predavanja i izložbe. U toku četiri i po decenije projektantskog rada Zloković je izradio oko 260 projekata od kojih je šezdesetak realizovano, najviše u Beogradu.

– Uvid u obimnu Zlokovićevu zaostavštinu – biblioteku, crteže, slike, dnevnike, fotografije, pisma – nastalu u toku projektantske karijere, ali i pedagoške kao omiljenog nastavnika na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, otvorio je nove poglede na čitanje i razumevanje istorije moderne arhitekture. Jedna od tih tema je i tema arhitektonske fotografije koja je u našoj sredini nedorečena i skrajnuta. On je bio pionir arhitektonske modernističke fotografije kod nas, svoja dela je fotografisao od početka do kraja izgradnje. To je za njega bio svojevrsni metodološki postupak u procesu projektovanja. Izložba pokazuje na koji način je kao fotograf amater doživljavao fotografiju i kako ju je koristio u svom radu – ističe Antešević, autor kataloga izložbe.

On dodaje da je najstarija sačuvana fotografija portreta Milana Zlokovića iz 1913. snimljena na parobrodu „Marta Vašington” kojim je putovao iz Trsta do Njujorka. Prvi foto-aparat dobio je na poklon od prijatelja iz Trsta kada je diplomirao. Koristio ga je u Parizu gde je bio na stručnom usavršavanju i tada fotografisao francusku prestonicu. Drugi foto-aparat je kupio, a prodao ga je posle Drugog svetskog rata da bi otplatio kredit za svoju kuću koju je sagradio na Neimaru, dodaje Antešević.

Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije „Milan Zloković”, juče je podsetio na to da je u toku priprema za zaštitu škole u Jagodini, a da je vila „Mozer” u Zemunu u postupku proglašenja za spomenik kulture.

– Osim pripreme za spomeničku zaštitu, na istom frontu sa Zavodom bavimo se odbranom zaštićenih objekata od nasrtaja investitora i njihovih arhitekata, nažalost, sa promenljivim uspehom – naglasio je Mojović.