„Trojanski konj" na brodu krije krijumčare kokaina

Droga može biti sakrivena među gajbama sa voćem, ugrađena u mermerne blokove, hemijski rastvorena kako bi bila prokrijumčarena u tekstilu ili uglju, pa čak i skrivena u delovima konstrukcija, na primer krova, zida ili rashladnih elemenata. Znajući da će carina i policija pregledati svega dva do najviše deset odsto svega što brodovima stigne u tri najveće evropske luke – Antverpen, Roterdam i Hamburg, kriminalni klanovi samo u prošloj godini uspeli su da na ovaj način u Evropu prokrijumčare oko 200 tona kokaina.

Sve počinje u lukama Južne Amerike, gde se droga često ostavlja na lako dostupno mesto u tovaru nekog legalnog uvoznika koji često ni ne zna da prevozi drogu. Kada takav tovar stigne u Evropu, u odredišnu luku, iz kontejnera na dokovima izvlače ga takozvani timovi za ekstrakciju.

Da bi osigurali bezbedan tranzit narkotika, kriminalne grupe pažljivo proučavaju podatke do kojih su došli njihovi saradnici u lukama. Oni ih za novac obaveštavaju o pošiljakama za koje je malo verovatno da će biti pregledane. Onda na scenu stupaju njihovi ljudi i otvaraju „zelenu liniju”. Jedan od načina koji se pokazao kao uspešan da se izbegne policija su izvozni kontejneri koji se koriste nakon pretovara robe jer se retko nađu pod kontrolom.

Drugi metod je „kloniranje”, odnosno ubacivanje lažnog kontejnera sa istim registarskim brojem kao originalni. Dok replika odlazi na skeniranje, original sa drogom napušta luku. Kao trojanski konj, lažni kontejner ponekad posluži i kao način da do kokaina stignu članovi kriminalne grupe. Oni ponekad danima čekaju da preuzmu svoju „robu”.

U ovo je uključen čitav lanac ljudi, a najviše novca dobijaju

najvažnije karike u lancu. Na primer, lučki radnik koji upravlja kranom i postavlja kontejner na pristupačnoj lokaciji, ili njegov kolega koji određuje položaj na dokovima. Za narko klanove značajni su i oni koji imaju pristup referentnim kodovima na kontejnerima. Oni često zarađuju prema procentu težine ili vrednosti tovara.

Vođe timova za izvlačenje dobijaju između sedam i 15 odsto vrednosti prokrijumčarene droge. Pozamašan iznos,često i po više stotina hiljada evra, isplaćuje se onima koji regrutuju lučke i carinske radnike, vozače kamiona kao i one koji obezbeđuju pristup podacima sa kontejnera, ali i osoblju logističkih kompanija. Deo ljudi klanovi angažuju i primoravaju da za njih rade samo zastrašivanjem.

Autoputevi, železnica i luke omogućavaju slobodno kretanje robe i ljudi i glavni su faktor za ekonomski rast, ličnu slobodu i prosperitet. Zato kriminalne grupe, vođene stalnom željom za povećanjem profita smišljaju nove načine kako bi se infiltrirali u glavne punktove, a tri najveće luke Evropske unije su među najznačajnijim čvorištima. Nakon prvog zajedničkog izveštaja u kojem je analizirana opasnost od upada organizovanog kriminala u njihovu infrastrukturu, vlasti tri države saglasne su da je rivalstvo među grupama dovelo i do povećanog nasilja u lučkim gradovima, dok se u okolnim šire mreže za distribuciju narkotika.

Kroz pomorske luke, prema podacima Evropola, oko 90 miliona kontejnera prođe svake godine, a više od 90 odsto bez kontrole, što kriminalci koriste. Ni druge „rupe” u lučkim procedurama i slabosti sistema nisu tajna za narko klanove i time se objašnjava sve veća količina narkotika koja  brodovima stiže u Evropu.

Krajem marta belgijske vlasti zaplenile su u luci Anverpen šest tona kokaina, a desetak dana ranije četiri tone.

U 2021. godini u Anverpenu je 90 tona kokaina završilo u rukama policije, što je povećanje od 36 odsto u odnosu na prethodnu. Prošle godine više od 100 tona kokaina oduzeto je na dokovima ove luke. Zaplenjeni narkotici se spaljuje ali se kao poseban problem pokazao nedovoljan kapacitet spalionica i poteškoće sa nalaženjem bezbednih lokacija za skladištenje ovolike količine droge.