Čovek se najbolje prepozna u drugom čoveku

Delo „Naš razred” je retko i važno baš sada i ovde za nas. Naša predstava priča o zajednici, razredu, zato je verovatno tako lako identifikovati se sa pričom njenih junaka, bez obzira ko ste i odakle ste. Sama radnja događa se u Poljskoj i prati generaciju jednog razreda. Fokusirana je na odnos između Poljaka i Jevreja i prati razvoj događaja kroz ceo 20. vek, pa sve do 21. veka.

 Ovako svoj novi glumački izazov komentariše za „Politiku” mladi daroviti glumac Danilo Lončarević, deo odabrane ekipe predstave „Naš razred”, koju je po tekstu Tadeuša Slobođaneka, adaptirala i režirala Tatjana Mandić Rigonat. Premijera je sutra uveče od 20.30 sati na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Dramu savremenog poljskog autora Tadeuša Slobođaneka, čiji značaj je potvrđen kroz brojne postavke na scenama širom Evrope i sveta, prevela je Biserka Rajčić. U autorskom timu su i Branko Hojnik koji radi scenografiju, Ivana Vasić kostime, a Irena Dragović muziku. Igor Koruga potpisuje koreografiju, Jelena Tvrdišić video rad, a dr Ljiljana Mrkić Popović scenski govor.

Komad „Naš razred”, prati sudbine deset drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja. Inspirisan je konkretnim događajem: zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. godine koji su počinili Poljaci. Slobođanek je zapravo pisao o događaju u ovom malom gradu u kojem su u samo nekoliko dana okupacije lokalni stanovnici Poljaci izvršili pogrom, odnosno pobili 1.600 svojih sugrađana Jevreja.

– U pitanju je vrlo kompleksan savremeni tekst, napisan 2008. godine. Drama „Naš razred” je popularna, rekao bih, zato jer se ne bavi samo pukom rekonstrukcijom istorijskih događaja, već rekonstruiše čitave mehanizme koji dovode do dileme: kako se desilo da se dojučerašnji drugovi i drugarice iz jednog razreda zadoje mržnjom i podelama da mogu jedni drugima da učine najveće strahote, od silovanja, ubistva – kaže Danilo Lončarević uz napomenu:

– Dobro i zlo se uvek prožimaju i za oba se mora imati sluha. Ne smemo bežati od zla, ne smemo gušiti zlo, sa njim se moramo suočiti. Zašto? Zato što sve što je potisnuto, neuvaženo i gurnuto u senku sigurno će kad tad sa ogromnom silom izbiti na površinu, a tada se i dešava ono najstrašnije. Toliko puta kroz istoriju ljudi su svedočili tome, pa i mi na ovim prostorima. Zato je komad „Naš razred” važan jer se bavi pitanjima odgovornosti, suočavanja sa zločinom, sa istinom. Naravno tu je i zlo, pohlepa, želja za moći, mržnja na svim nivoima, na religijskoj, ideološkoj, nacionalnoj osnovi. Predstava se bavi pitanjem: šta se zapravo dešava kada se svi ti istorijski, psihološki, politički faktori poklope. Kako se izopače odnosi među ljudima koji su do juče delili iste sudbine, bili vrlo bliski i sedeli u istom razredu.

Važno je da se neki novi mladi ljudi, kako kaže naš sagovornik, uhvate ukoštac sa tim pitanjima, kako bi se očistili od senke prošlosti i čisti krenuli u zajedničku budućnost: svi zajedno kao ljudi. Ne kao pripadnici ove ili one grupe, religije, nacije... Podele i granice ne postoje, njih je izmislio čovek, to se protivi pravoj prirodi čoveka. Samo što su nam mozgovi toliko izbombardovani raznoraznim informacijama sa svih strana da smo tu najsuštinskiju istinu zaboravili. A umetnost, naročito pozorište, jeste u stanju da na najbolji način reflektuje sve ono što je suštinsko u ljudskoj prirodi. Jer, čovek se najbolje prepozna u drugom čoveku.

Danilo Lončarević diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Srđana Karanovića. Tokom protekle sezone pokazao je svoj osobeni glumački senzibilitet tumačeći kneza Andreja Bolkonskog u nagrađivanoj predstavi „Rat i mir” po delu L. N. Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića takođe na sceni nacionalnog teatara. U predstavi „Naš razred” rediteljka Tatjana Mandić Rigonat poverila mu je lik Henjeka.

– Moj Henjek je na početku ove dramske priče kao i svako drugo dete: čist, ima želju da se uklopi u razred, da bude deo tog društva, ali ne uspeva da pronađe svoje mesto na pravi način. Svaki čovek kada se izdvoji iz date sredine postaje neprijateljski nastrojen, otrovan, ogorčen… To je izraženo ako nije u zajednici sa drugim ljudima pronašao nit, onda posebno mladi čovek traži kompenzaciju za tu svoju neprilagođenost, priklanjajući se nekoj ideji, grupi ili bilo kome ili čemu što će mu pružiti neke vrednosti ili pripadnosti. Tako zadovoljene svoje želje za moći moj junak nalazi u fašizmu. Ljudi koji su poput Henjeka ima svuda. Siguran sam da će njegov karakter prepoznati i naši gledaoci, u nekome od ljudi čiju su priču negde čuli, pročitali, ili ga imali u neposrednom okruženju. 

Junake Tadeuša Slobođaneka tumače i Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović, Nedim Nezirović, Petar Strugar, Dragan Sekulić, Dušan Matejić i Jovan Jovanović.