Nova fasada na BIGZ-u – sledećeg meseca

Odbrojavanje može da počne – 15. maj je rok kada će platno i skela kojim je umotana i premrežena spoljašnjost zgrade BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića biti skinute. Tada će moći da se vidi kako „ganc” nova fasada, obnovljena prvi put od kada je zgrada BIGZ-a arhitekte Dragiše Brašovana sagrađena pre osam decenija, izgleda. To ne znači i završetak celokupne rekonstrukcije vrhunskog arhitektonskog dela moderne od 40.000 kvadratnih metara koji su pre dve godine kupile kompanije „Aleksandar gradnja” i „Marera” i pretvaraju ga u kancelarijski prostor. U septembru će biti stavljena tačka na sve radove, ističu za naš list u „Mareri”, a useljavanje prvih zakupaca, do sada je izdato 80 odsto objekta, počeće u julu. Obnova je startovala prošle godine i njome je osim zamene fasade predviđena i promena stolarije, hidroizolacije, uređenje dvorišnog dela, a u unutrašnjosti objekta menjaju se elektro i vodovodne instalacije, liftovi, ugrađuju novi protivpožarni i sigurnosni sistemi, postavljaju sistemi klimatizacije i ventilacije.

– Spoljašnjost BIGZ biznis centra krasiće moderna linijska rasveta koja će istaći konture ove istorijske građevine. Zamenjeno je 85 odsto prozora od njih 600 koliko postoji na objektu i čija je površina veća od 8.000 kvadratnih metara – ističe Marija Drakulić Šebez, direktorka marketinga u „Mareri”.

Na svih 11 spratova koliko BIGZ ima, dodaje, radi se punom parom, svi građevinski radovi su aktivirani jer se ulazi u poslednju fazu rekonstrukcije.

– Na nekoliko spratova menjaju se mašinske i elektroinstalacije, na određenim pozicijama se već postavljaju i gipsane obloge zidova koje sugerišu impresivan budući izgled modernih kancelarija, dok su na drugim nivoima radovi u početnim fazama i podrazumevaju izlivanje cementnih košuljica. U enterijeru se izdvajaju zahvati na grandioznom lobiju (povećavaju se i visina i širina prostora u odnosu na nekadašnju lobi zonu) i na uređenju centralnog stepeništa koji obiluju masivima betonskih elemenata i prirodnog kamena sa modernim dekorativnim detaljima. Majstoriše se i na poslednjem liftovskom oknu na devetom spratu, a objekat će dobiti čak sedam novih liftova – kaže Marija Drakulić Šebez i dodaje da će finalizaciju projekta karakterisati uređenje budućih kancelarija zakupaca. Polovina zakupaca do sada izdatog prostora je iz IT sektora.

Unutrašnjost nekada najveće štamparije na Balkanu u kojoj odavno više ne miriše štamparska boja specifična je i po površini koju svaki sprat zauzima – 3.500 kvadratnih metara koji mogu da se dele na pojedinačne celine. Kancelarije različitih veličina, od kojih su one od 200 kvadratnih metara najmanje, biće dizajnirane tako da odgovaraju zahtevima zakupaca.

Budući izgled zgrade BIGZ-a

BIGZ će imati dva restorana, u prizemlju i na devetom spratu, odakle puca pogled na grad i krovnu terasu. Restorani će biti otvoreni za javnost, a ne samo za korisnike budućeg biznis centra.

– Mnoštvo prirodnih materijala i obilje svetla kreiraće jedinstvenu atmosferu ne samo u kancelarijama koje će predstavljati neočekivan spoj industrijskog stila i modernih detalja, već i u zajedničkim zonama objekta u kojima će korisnici moći da se druže – naglašava direktorka marketinga „Marere”.

Ta kompanija u obnovu BIGZ-a uložiće, kako tvrdi, 20 miliona evra. Za koliko su februara 2021. godine „Marera” i njen partner „Aleksandar gradnja” kupili zdanje od tadašnjeg većinskog vlasnika BIGZ-a Petra Matića, jednog od najvećih igrača na beogradskom tržištu nekretnina, nije poznato. Ono što jeste je to da biro „Remorker arkitekts” potpisuje sve projekte „Marerinih” rekonstrukcija – ona je odavno poznata po tome da kupuje, obnavlja stara zdanja tako što njihovu unutrašnjost oblikuje u savremeni poslovni prostor i izdaje ga. Obnova bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79 birou „Remorker arkitekts” donela je nagradu grada Beograda za arhitekturu za 2018. godinu.

Do tada je „Marera” u ličnoj karti upisala i objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 28, u Resavskoj su preuredili nekadašnju zgradu „Jugohemije”. Kupili su i zgradu bivše fabrike „Beko” i oblikovali je u „Kalemegdan biznis centar”. Pre tri godine završili su preuređenje objekta u Makedonskoj ulici 44 za koju je „Remorker arkitekts” 2021. ovenčan nagradom „Ranko Radović” za realizovano arhitektonsko delo. Prošle godine i deo „Beograđanke” koju je „Marera” kupila 2020. renoviran je i pretvoren u moderne kancelarije za izdavanje.

Krajnji vlasnik „Marere” je, prema podacima Agencije za privredne registre, Vladimir Zubrilin, ruski biznismen koji poseduje i pasoš Malte, spomenut u aferi „Panamski dokumenti” o iznošenju novca u ofšor zone. Zubrilin je vlasnik i kompanije „Marera ril estejt partners” koja je osnovana decembra 2020. da bi se posle višegodišnjih pregovora sa vlasnicima BIGZ-a konačno početkom 2021. godine domogla tog zdanja u Bulevaru vojvode Mišića.

Arhitektonski dragulj

Zgrada BIGZ-a izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod „Mostara”. Arhitekta Dragiša Brašovan, njegovi biseri u Beogradu su i zgrada Komande vazduhoplovstva u Zemunu, hotel „Metropol”, Genčićeva kuća u Krunskoj ulici – danas Muzej Nikole Tesle, na ovom zdanju u Bulevaru vojvode Mišića prvi put je u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije.

Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine.